“Šta god mi mislili o “Halloweenu”, mislim da bismo ozbiljnije trebalo da budemo zabrinuti kada ljudi više ne bi imali potrebu za tim i sličnim „praznicima“, kada bi odbacili svaki ukaz na onostrano. Tek to bi bio poziv na uzbunu i na veliku zabrinutost”, kaže za Subotičke.rs velečasni Dragan Muharem
Neki će večeras na maskenbal povodom Noći veštica, dok će drugi upozoravati da se ne kalemite na lažnu tradiciju koja propoveda satanizam. Najveći broj će ostati ravnodušan. Da li je odgovor u jednoj od ove dve krajnosti, ili negde između njih, levo ili desno od ravnodušnosti?
Prodor u sferu duhovnog slatkišima i popustima
Savremena Noć veštica u nekim delovima sveta, naročito u latinoameričkim zemljama, naglašava smrt. Na preovlađujuće protestantskom Zapadu, ovaj pseudopraznik je tokom dvadesetog veka komercijalizovan i u javnom diskursu približen deci kroz običaj “trick or treat”, odnosno nestašluk (smicalica) ili poslastica, u kojem kostimirana deca idu od vrata do vrata i skupljaju slatkiše.
Sve više, Noć veštica postaje deo naše potrošačke svakodnevice, pre svega kroz brojne “akcijske” popuste koje nude trgovinske kompanije. Sferu duhovnog, noć veštica osvaja slatkišima i popustima.
Prema podacima američke Nacionalne federacije za maloprodaju, ove godine će, uprkos pandemiji kovida 19, oko 148 miliona potrošača ipak kupovati poklone u Noći veštica. Oni će potrošiti 8,05 milijardi dolara, 8,3 odsto manja nego lane (približno 800 miliona dolara), ali će pojedinačna potrošnja biti veća za 6,8 odsto.
Prihodi u Noći veštica u SAD su rasli naglo. Pre 15 godina Amerikanci su u noći veštica trošili 3,3 milijarde, da bi prihodi američkih kompanija na ovaj pseudopraznik lane iznosili 8,8 milijardi dolara.
Keltski koreni noći veštica
Neki smatraju da ovaj običaj potiče iz Srednjeg veka. Siromašni bi se uoči “Svih Svetih” oblačili u kostime i odlazili od vrata do vrata, moleći za novac ili hranu, u zamenu za molitve.
Nastanak noći veštica, međutim, vezuje se za pagansku keltsku svetkovinu Samajn. Otuda se i danas strah od noći veštica naziva samajnofobijom. Časopis “Nešnal džiografik” navodi da su, osim žrtvovanja životinja bogovima i okupljanja oko vatre, stari Kelti često nosili kostime, verovatno od životinjske kože, kako bi zbunili duhove i kako ne bi bili obuzeti. Takođe su verovali da, noseći maske, oličavaju svoje mrtve pretke. Mladići su se oblačili kao žene i obrnuto, označavajući privremeni slom normalnih društvenih podela.
U ranijim verzijama “nestašluka ili poslastica”, navodi dalje poznati časopis, verovalo se da su kostimirani Kelti išli od kuće do kuće i smešnim ponašanjem tražili hranu i piće. Ova praksa je inspirisana možda starijim običajima ostavljanja hrane i pića na otvorenom kao dar natprirodnim bićima, što je običaj koji je poznat i našem narodu.
Čežnja ljudskog duha za transcendentnim
Šta o ovom, komercijalno sve razuđenijem prazniku, danas kažu crkve?
Velečasni Dragan Muharem iz Subotičke biskupije kaže da će u svom odgovoru možda biti donekle provokativan, ali da mu je želja da društvene fenomene posmatra iz drugačijeg ugla.
– Najpre, teza: “Halloween” je, ne ulazeći u sadržaj, ipak pozitivna pojava. Nastojaću ukratko da objasnim i zašto. Ono što mi je kao teologu zanimljivo i što mi privlači pažnju, jeste ona skrivena pozadina, čežnja ljudskog duha za transcendentnim, bunt protiv materijalizovane stvarnosti u kojoj sve mora biti proračunato, racionalizirano, opipljivo, izmereno, odmereno, stvarnosti kojoj se odriče bilo kakva naznaka nematerijalnog, duhovnog.
“Halloween” se, gle paradoksa, zapravo opire toj logici. Ne ulazeći u sadržaj, tikve, veštice i ostalo, ono je, čini mi se, naznaka tog dubinskog u čoveku, a što nijedan proces sekularizacije i racionalizacije ne može do kraja potisnuti. Mora negde „puknuti“, makar na kršćanima neprihvatljiv način, što “Halloween” i jeste u svojoj biti. Mora nekako provaliti iz čoveka ono što se duboko želi potisnuti. “Halloween” može biti pozitivni ukaz na to da je čoveku potreban praznik odnosno slavlje, da se kostimira – liturgija, da se sastaje na druženje – crkvena zajednica, da apstrahuje od materijalnog i ovosvetskog – duhovnost, da razmišlja o životu i smrti – eshatologija.
Šta god mi mislili o “Halloweenu”, mislim da bismo ozbiljnije trebalo da budemo zabrinuti kada ljudi više ne bi imali potrebu za tim i sličnim „praznicima“, kada bi odbacili svaki ukaz na onostrano. Tek to bi bio poziv na uzbunu i na veliku zabrinutost.
Dakle, da me se pogrešno ne shvati, nisam odobravao ili neodobravao “Halloween”, niti Crkva ima javno proglašen određeni stav prema toj ili sličnim pojavama. Crkva izgrađuje i nudi svoje vrednosti koje prihvatam ili ne. Radije nastojim ukazati da čak i ono krivo može biti ukaz na potrebu ljudskoga duha kojeg ništa materijalno ne može zadovoljiti – kaže za Subotičke.rs velečasni Dragan Muharem.
Na molbu da nam prokomentariše ovaj sve prisutniji pseudopraznik među nama, upućenu sredinom ove nedelje, iz Spske pravoslavne crlvene opštine odgovorili su da smo im se obratili prekasno kako bi pribavili odgovarajući blagoslov i dozvolu da govore o Noći veštica.