Bođani, vojvođansko selo nadomak Vukovara, koga deli prirodna granica – reka Dunav u sebi krije vatrenu vodu. Naime, voda iz bunara koji je iskopan sredinom 60-tih godina, zapaljiv je ako mu priđete sa šibicom ili upaljačem. Meštani kažu da ova „vatrena voda“, kad se pije, blagotvorno utične na bubrege i želudac, dospeva sa 180 metara dubine i nestaje u atarskom kanalu natapajući okolne oranice.
Od kad je sredinom šezdesetih godina prošlog veka iskopan jedan bunar, meštani malog bačkog sela Bođani dobili su vodu koja gori. „Vatrena“ voda kako su je nazvali predstavlja pravi izvor zdravlja i jedna je od prirodnih znamenitosti kojima se ovdašnji stanovnici ponose.
Svakog putnika namernika, vode na ovo, hvale vredno izvorsko mesto.
Ta dubina od 180 metara na kojoj izvire „vatrena“ voda predstavlja prirodno izvorište i sumpora. Sumpor se meša sa vodom i u zimskim mesecima je ugodno mlaka, taman za piće – mekana, pitka i, kako kažu, lekovita. Dobra je za kožu, stomak i bubrege. Lagano se upali – upaljačem. Gori dok je ne ugasite.
Đole Naumov zadužen je za predstavljanje neobičnog bunara, objašnjava specifičnosti ovog prirodnog „vatrenog“ izvora.
Sad se ne ispitujuje često, ali obzirom da dolazi sa velike dubine, i prolazi kroz različite slojeve peska, nema boljeg filtriranja od peskovitog.
Preorane njive se prostiru dokle vam pogled seže. Kažu da je ovde, ne tako davno, bila škola, baš kod izvora koju je pohađalo više od stotinjak đaka, sa oko 400 salaša koliko ih je bilo u ovom ritu. Ostali su samo ruševni podsetnici da se ovde nekad drugačije živelo.
A „vatrena“ voda teče, teče sve ove decenije….