blank

Vinska karta Srbije: Male vinarije umesto velikih sistema, više volimo belo od crvenog vina!

blank

Tokom prvih šest meseci 2020. u Srbiji ostvaren uvoz vina u vrednosti od 12,5 miliona evra, dok je za isti period protekle godine vrednost uvoza iznosila 10,3 miliona, a novonastala situacija izazvana pandemijom uslovila je pad prodaje vina domaćih vinarija za 30-50%

Ne postoji mnogo toga otmenijeg od staklene čaše sa nožicom na stolu, niti elegantnijeg od njenih, vinom zapljusnutih zidova u trenutku kad je među prstima umešno zanjiše onaj koji ume da razume šta se to u njoj nalazi. Momenat kad zraci svetla padajući kroz razne uglove pružaju jedinstveni užitak analize njegovog toka, podjednako je uzbudljiv kao i prvi gutljaj praćen udisanjem svih mirisa koji iz čaše dopiru.

Jer, svako ispijanje vina je poseban doživljaj i uživanje u umetnosti, čije nastajanje je započeto čak i deceniju ranije u, s ljubavlju paženim vinogradskim prostranstvima i vinarijskim ateljeima kojih je u našoj zemlji sve više i više. A, projekcije govore da ima dovoljno prostora da ih bude u još većem broju, objavio je sajt Poslovi.Infostud.com.

blank

Ukoliko sa jezika vinske romantike pređemo na onaj konkretne statistike, dolazimo do podatka da Srbija raspolaže sa 20.501 hektara pod vinovom lozom odakle se godišnje prihoduje 170.000 tona grožđa, a poslednje dve godine proizvodi se po 30 miliona litara vina. U okviru rejonizacije vinogradarskih područja tri vinogradarska regiona obuhvataju ukupno 22 rejona sa 77 vinogorja, prosečna starost vodećih vinograda je 10-19 godina i prema procenama mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji su na nivou od 70 miliona litara.

Državne subvencije za pokretanje posla

Dakle, prostora sasvim dovoljno da svi koji to žele iskoriste prirodne pogodnosti za ovu granu umetnosti, koja je i na najvišem nivou prepoznata kao dragocenost zbog čega se nude razne subvencije.

– Proizvodnja vina na ovim prostorima ima dugu, viševekovnu tradiciju, ali za razliku od nekih ranijih vremena više nema toliko velikih privrednih sistema, već je sve veći broj malih i srednjih vinarija. Onih porodičnih i lokalnih, od po dva do dvadesetak hektara pod vinovom lozom, gde se akcenat ne stavlja na količinu već na kvalitet vina – počinje priču Aleksandar Bogunović, sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambrenu industriju u Privrednoj komori Srbije.

blank

Prema njegovim rečima srpska vina poslednjih nekoliko godina pronalaze put i do najvećih svetskih tržišta poput Kine, Rusije, Amerike…

– To su destinacije na kojima smo dokazali da možemo da budemo konkurentni, gde se takmičimo sa najpoznatijim regijama poput Španije, Portugala i Italije. Sa druge strane, izvoz u zemlje EU je simboličan upravo zbog pomenute konkurencije i duge vinske tradicije. Već punih 15 godina PKS u saradnji sa Vladom RS pomaže da se srpske vinarije predstave na najvećem svetskom vinskom sajmu “Pro vajn” u Dizeldorfu, a od pre neku godinu i na “Pro vajn” sajmu u Šangaju. Ministarstvo poljoprivrede je uvelo i posebne mere za podršku vinogradarstvu i vinarstvu putem kojih je moguće obezbediti podršku za izgradnju vinarija, nabavku nove opreme, izgradnju degustacionih sala i mnogo toga drugog… Ove godine sa posebnom željom da se dodatno podrži privreda Srbije i domaći proizvodi, PKS je pokrenula akciju dodele žiga „Čuvarkuća“. Pravo korišćenja imaju proizvodi koji imaju više od 80% vrednosti proizvoda stvorenog u Srbiji, poseduju dobar kvalitet i posluju po svim ekološkim standardima uz poštovanje propisanih higijenskih i tehničkih uslova proizvodnje. Pored toga, važan je i odnos sa potrošačima i marketing proizvoda, a sve u cilju da istaknemo posebnost proizvoda stvorenih u Srbiji – kaže Bogunović i dodaje:

blank

– Srbija ima takvu klimu, a pogotovo mikroklimu i različitost zemljišta koja u svih 22 rejona omogućava uzgajanje raznih sorti grožđa i proizvodnje veoma kvalitetnih i posebnih vina. A, ono što nas izdvaja su i naše autohtone sorte poput Prokupca i Tamjanike, koje polako osvajaju tržište izvan granica zemlje. Sve više pažnje se poklanja i drugim starim sortama sa Balkana poput Skadarke, Smederevke, Seduše i Slankamenke, ali i novim stvorenim u Srbiji sortama poput Probusa, Sile, Morave, Petre i Neoplante.

Rad sa vinom je ogromna obaveza

Umetnost pravljenja vina započinje u kaljavim čizmama, u blatnjavom vinogradu i, kako otkriva Josif Nedin iz vinarije „Nedin“ u okviru regije Gudurica, to je proces kome čovek mora potpuno da se posveti.

– Postoji u zapadnim zemljama izreka koja kaže „ukoliko hoćeš da od nekog milijardera napraviš milionera samo ga uvedi u posao sa vinogradom“. To je ogromna obaveza, stalna su ulaganja i profit se ne može dobiti tako brzo kao u nekim drugim privrednim granama, budući da se mora čekati i desetak godina za tako nešto. Ipak, bez dileme to je najlepši posao na svetu. Radim ga više od 30 godina, mnogo ga volim i nikada ga ne bih menjao – kaže Nedin i otkriva koliko je taj posao zaista težak:

blank

– Pre svega, potrebno je dobro ispitati kvalitet zemljišta, onda sledi duboko oranje od najmanje 50-60 santimetara, pa usitnjavanje zemlje, orezivanje vinograda, a prvi rod se može očekivati tek posle tri godine i to ne u svom punom kapacitetu. Ipak, klima u Srbiji je takva da postoji još mnogo prostora da se razvije ova grana privrede i zaista verujem da će, ma koliko to bilo teško, mladi ljudi shvatiti koliko je proizvodnja vina lep i značajan posao i da će mu se posvetiti sa mnogo ljubavi.

Tokom 2019. godine, Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni vina, kao i u prethodnom periodu, ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans, kako u pogledu količine vina, tako i u pogledu vrednosti prometa. Količina izvezenog vina, isključujući aromatizovano vino na tržište Evropske unije je za 56,8% veća u odnosu na 2018. godinu, a za 53% veća od prosečne količine izvoza ovog vina u poslednjem petogodišnjem periodu.

Autohotne sorte su budućnost vinarstva u Srbiji

Interesantno je i to da je tokom prvih šest meseci 2020. u Srbiji ostvaren uvoz vina u vrednosti od 12,5 miliona evra, dok je za isti period protekle godine vrednost uvoza iznosila 10,3 miliona, a novonastala situacija izazvana pandemijom uslovila je pad prodaje vina domaćih vinarija za 30-50% prema procenama sa terena. To su zvanični podaci na koje se nadovezuje i Miloš Pavlović direktor prodaje u firmi „Sun trade“ koja se više od 20 godina bavi distribucijom vina.

blank

– U Srbiji postoji kultura uživanja u vinu, ali sa druge strane, mnogi ugostitelji još nisu shvatili koliku važnost u celom lancu potrošnje imaju kvalitetni somelijeri i uveren sam da je to jedno od zanimanja koje bi u budućnosti trebalo da bude veoma traženo. Kvalitet ovdašnjih vina ne zaostaje mnogo za onima iz uvoza, čak ima i onih koji su mnogo bolji od konkurencije, a tu pre svega mislim na naše autohotne sorte koje imaju dobar prolaz u raznim zemljama. Mnoge od njih se mogu pronaći u ekskluzivnim restoranima širom sveta, a ima ih i na prekookeanskim brodovima, što ukazuje da su kvalitetom uspeli da pronađu put do elitnih potrošača – kaže Pavlović.

Prema zvaničnim podacima Privredne komore Srbije godišnja kvota za uvoz vina bez bez plaćanja carine od 2,5 miliona litara je ispunjena znatno ranije nego prethodnih godina, a kao razlog tome se navodi kriza u sektoru vinarstva u svim zemljama EU poput Francuske, Italije i Španije. To praktično znači da ove države nastoje da se oslobode svojih viškova vina iz protekle godine kako bi oslobodile kapacitete za prijem novog roda i to je doprinelo da se uvezu vina po vrlo niskim cenama.

– Prošle godine ta kvota je ispunjena krajem oktobra i početkom novembra, a ove godine je to već učinjeno u julu, što je doprinelo da cene budu više nego u ranijem periodu, budući da se carina plaća 30 odsto. Inače, u Srbiji se prevashodno piju bela vina, a zatim crvena – objašnjava Pavlović.

(Konstantin Radulović, Poslovi.Infostud.com)

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

blank

Comments are closed.

blank
blank

Povezane vesti

blank

Pretežno sunčano

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, današnja temperatura u Subotici kretaće se u rasponu od 14 do 29 stepeni Celzijusa. Vremenski uslovi uticaće povolјno na većinu

Detaljnije »

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.