Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi 40. dan nakon Uskrsa.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.
Narodna verovanja i običaji
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: Sveti Spase – spasi duše naše!
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju.
Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do 1930-tih postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.
Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u Crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao pripremljen ručak.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: N1