Vrednosti zasnivamo na antikapitalizmu, antifašizmu i zaštiti životne stredine, ali iz ugla jedne siromašne zemlje ili zemlje u razvoju. Smatramo da je za mnoge naše probleme u društvu odgovoran pristup Evropske unije, odnosno zapadnog neokolonijalizma. Bili bismo licemermrni da prihvatimo da radimo uz podršku nekog evropskog fonda
Branko M. Žujović
U ponudi ovoga puta neće biti “kurtoš” kolača, ni Vesne Zmijanac, niti će se, kako stvari stoje, iko frljati prikladnim frazama i opštim mestima seniti prostotu.
Nije ovde reč o tome da “kurtoš” kolač ne vredi na uličnom meniju ili da Vesna Zmijanac, na primer, ne vredi na planu estrade. Naprotiv.
U petak i subotu, u “Mladosti” i Art bioskopu “Lifka”, biće zabave u orbiti važnih društvenih pitanja, a ne razbibrige, hleba i igara. Očekuje nas treće izdanje festivala “Ekoslavija”.
Ono što me je snažno privuklo ideji ove, bez imalo sumnje, zanimljive manifestacije, jeste njena drčna antiglobalistička beskompromisnost. Njen alternativno definisan opšti politički identitet. Potpuni izostanak koketerije sa “sistemom” i naročito sa zamagljujućim opštim mestima iz medijskih narativa koji erodiraju političku svest.
“Ekosloveni”, izgleda, nisu za trule kompromise.
Najzanimljiviji deo ovog razgovora je trenutak kada nam Boris Telečki saopštava da organizatori Ekoslavije ne traže novac iz evropskih fondova. Smatraju da je Evropska unija deo našeg ukupnog problema, a ne rešenja.
Žele da ukažu da svet krupnog kapitala “zelenu politiku” i “zelenu tranziciju”, zapravo, zloupotrebljava nauštrb interesa proletarijata koji danas sve češće nazivamo prekarijatom.
Festival “Ekoslavija” poručuje nam ono što bi nam poručio i Čarls Bukovski: da ropstvo nikada nije iskorenjeno, već da se samo proširilo na druge rase i da robove nikada ne plaćaju dovoljno da bi bili slobodni.
(Ono što najviše boli jeste postepeno propadanje ljudskosti onih koji zadržavaju poslove koje ne žele, jer se boje da je alternativa mnogo gora. Ljudi se jednostavno isprazne. Postaju tela u kojima se nalazi preplašeni i poslušni um. Boja napusti oko. Glas postaje ružan. I telo. I kosa. I nokti. Cipele. Sve postaje ružno.)
Započnimo ovaj razgovor epizodom koju se uspeli da prebrodite. Festoval je najpre trebalo da bude održan u bioskopu Abazija. Zašto je Abazija otpala?
Telečki: Abazija se nekoliko godina trudila da bude otvorena za druge programe. Ona nije samo bioskop. Ona zaista funkciniše kao svovevrsni kulturni centar. Svedoci smo da je tamo bilo nekih koncerata i drugih programa. Nisu se samo prikazivali filmovi. Nakon što smo, na žalost, završili saradnju sa Mini Jugoslavijom, obratili smo se bili Abaziji. To je logičan potez, imajući u vidu hronični nedostatak prostora za alternativne izraze u gradu. Mislim tu i na otvorene prostore. Bilo je reči o Prvoj kasarni, kao nekoj vrsti stecišta, ali se to izjalovilo.
Proletos je delovalo izvesno da ćete festival upriličiti u Abaziji…
Telečki: Imali smo usmeni dogovor da se festival održi tamo. Nije bilo nikakvih problema, dok nisu počele njihove letnje programske aktivnosti. Tamo je tokom palićkog filmskog festivala, u julu, bila serija koncerata. Ti koncerti održavani su i radnim danima. Počeli su problemi sa meštanima i gostima koji su odseli uokolo. Žalili su se na buku. Iz Abazije su nas obavestili da imaju problem da ugoste naš festival. Pitali su, najpre, možemo li da skratimo trajanje programa. Na primer, da se program okonča u ponoć.
To nije bio problem za nas. Prilagodili smo se. Međutim, nedavno je održan Džez-jut festival. Žalbe zbog preglasne muzike su se intevzivirale. Pritisci su porasli do te mere da je Javno preduzeće “Park Palić” uputilo žalbu Gradskoj kući. Menadžment Abazije zamolio nas da, ipak, pronađemo alternativno rešenje.
Problem, dakle, nije bio do Anazije…
Telečki: Naglašavam da problem nije bio do njih. Oni su bili i ostali otvoreni za ovakve događaje. Izrazili su žaljenje, ali, prosto, zamolili su nas da pronađemo alternativno rešenje.
PROGRAM TREĆE “EKOSLAVIJE” DOSTUPAN JE OVDE.
Pank i rok nemoguće je na javnoj sceni odsvirati tiho…
Telečki: Specifičnost našeg programa jeste to što imamo dan pank muzike. Verovatno su se malo i uplašili da je to drugfačija vrsta “buke” koja bi dodatno uznemirila okolinu. Logistički i uopšte organizaciono, bilo je kasno za sve drugo. Odabrali smo klub Mladost.
Zbog čega ste prekinuli saradnju sa Mini Jugoslavijom?
Telečki: Žao nam je zbog samog mesta, ali smo se koncepcijski razišli. Bilo je problema prilikom realizacije prethodnih festivala. Odlučili smo da, kao udruženje, nakon prethodnog festivala završimo saradnju sa Mini Jugoslavijom. Od tada razmišljamo o alternativnim prostorima.
Gde ćete održati prateće programe?
Telečki: Prateće programe, za koje smatram da su podjednako zanimljivi kao i muzički, biće održani u Art bioskopu “Lifka”. Oni su nam, takođe, otvorili vrata.
Izgleda da alternativna scena pati od hroničnog nedostatka prostora. Kakav je odnos Gradske kuće prema vama?
Telečki: Moram da kažem da problem pomanjkanja mesta za alternativne izraze jeste hroničan. To je problem koji je širi od našeg festivala. Što se tiče odnosa Grada, oni imaju konkurse za nevladine organizacije i udruženja. Tu su konkursi u oblasti ekologije, odnosno zaštite životne sredine i kulture.
Jeste li zadovoljni tim odnosom?
Telečki: Mogu da kažem da smo polovično zadovoljni, odnosno da nismo. Što se tiče konkursa za kulturu, nisu nas podržali. I ne samo nas. Nisu podržali ni druge festivale, organizacije i kolektive koji rade alternativno. Jednostavno nas nisu podržali.
Takav odnos prema alternativnim progframima nije od juče…
Telečki: Takav odnos traje godinama. Pomenuću inicijativu Centa za savremenu kulturu i Udruženja “Klara i Rosa”, da se ovaj problem reši. Pokušali su da udruže snahge, ali se to nije ostvarilo. Mislim da ćemo u narednom periodu ponovo pokušati da udruženi priostupimo ovom problemu. Nemamo ništa protiv tradicionalne kulture. Svaka tradicionalna kultura treba da ima svoje mesto među nama i trba da bude javno podržana. Smeta nam nesrazmera u podršci. Alternativa ne dobija dovoljno podrške.
Jeste li ikada tražili novac od fondova Evropske unije?
Telečki: Mi imamo jedan pristup koji pokušavamo da negujemo. Takav pristup nam otežava rad. Mi vrednosti zasnivamo na antikapitalizmu, antifašizmu i zaštiti životne stredine, ali iz ugla jedne siromašne zemlje ili zemlje u razvoju. Bili bismo licemermrni da prihvatimo da radimo uz podršku nekog evropskog fonda. Mi, zapravo, smatramo da je za mnoge naše probleme u društvu odgovoran pristup Evropske unije, odnosno zapadnog neokolonijalizma. To je izvor problema ili jedan od izvora. Naš stav je takav. Prilično licemerno bi bilo da sada konkurišemo za takva sredstva.
Negujete kritički stav prema svim stranama sveta…
Telečki: Tako je.
Šta ćemo vredno čuti na festivalu?
Telečki: Odgovarajući na ovo pitanje, moram najpre da naglasim da smo uspeli da zadržimo kontinuitet. To znači da pored muzičkog segmenta festivala promišljamo jedan pravdeniji i jednakiji svet, u skladu sa našim vrednostima koje sam pomenuo. U stom smislu, u značajnoj meri akcentujemo prateće programe. Oni nam ove godine donose, prema našem mišljenju, vredne inicijative.
Koje su to inicijative?
Telečki: Prvog dana, u petak, nastavljamo sa promocijom bicikla kao održivog prevoznog sredstva. Otići ćemo korak dalje. Prikupljaćemo potpise podrške. Želimo da do oktobra ili novembra prikupimo što više potpisa. Predaćemo tu peticiju Gradu. Tražićemo da u narednoj budžetskoj godini imamo subvencije za kupovinu bicikala. Takvu inicijativu Novi Sad godinama sprovodi. Vi ste o tome pisali. Beograd, takođe. Pa Sombor, Niš… Mislimo da je to, možda, više simbolična podrška, ali je istovremeno dobra stvar, ukoliko zaista razmišljamo o održivosti.
Postoje ljudi koji zaista automobilom “putuju” na posoa udaljen dva ili tri kilometra… Nema više kolona biciklista iz Severa, Subotičanke, Pionira, 29. novembra…
Telečki: Probaćemo da ovakvom inicijativom pokrenemo nešto. Hoećmo li uspeti, videćemo. Trebaće tu dosta sastanaka i lobiranja.
Šta će još moći da se čuje na festivalu?
Telečki: Pored pomenute peticije, istakao bih veoma zanimljivu tribinu o “zelenom kapitalizmu” koju ćemo organizovati. O toj temi ne govorimo iz dominantnog ugla. Kritički se osvećemo na to kako smo do sada dobijali poruke da “zelena tranzicija” treba da izgleda. Znate priču o obnovljivim izvorima energije. Perspektiva koju ćemo ponuditi na tribini pristupa toj stvari drugačije. Posledice dosadašnjeg pristupa u zemljama u razvoju i te kako se osećaju. Tribina je posvećena posledicama “zelenog kapitalizma” po zemlje u razvoju. Postavićemo pitanje kako “zelena tranzicija” treba da izgleda, govorićemo o pravednoj globlnoj tranziciji na nekarbonske izvore energije. Svedoci smo da ona nije baš pravedna.
Možda čitaocima, zaokupljenim drugim temama, promiču ove o kojima govorite. Možda je stablo pred njima zaista veliko i od njeg ane vide šumu. Možete li im pojasniti o čemu je reč?
Telečki: Šta danas, kao i prethodnih decenija, rade velike korporacije čije su delatnosti u oblasti obnovljivih izvora energije u siromašnim zemljama, odnosno zemljama u razvoju? Kompanije sve vreme ubiraju ogromnu dobit na svemu tome. Zašto nam se litijum predstavlja kao način da se energija skladišti, zašto je ovaj mineral važan i zašto je, u stvari, opasno imati nalazišta litijuma? O tome će biti reči na tribini. Mislim da smo okupili relevantne sagovornike i pozivam upravo taj “obični” svet da dođe.
Ko će govoriti o toj vrsti eksploatacije siromašnih zemalja?
Telečki: Na ova, ali i druga pitanja, odgovaraće Luka Rubinjoni, biolog, istraživač – saradnik Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerzitea u Beogradu, zatim Zvezdan Kalmar, naš Subotičanin, ekološki aktivista, koordinator CEKOR-a i Marija Alimpić iz Loznice, takođe ekološki aktivista iz udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”. Tu je još jedan gost, Pablo Domingez, antropolog životne sredine i istraživač Univerziteta u Tuluztu. On je sticajem okolnosti među nama, pa će učestvovati na tribini. Moderator će biti student ekologije iz Beograda Jovan Milovanović.
Kako stvar stoji sa muzičkim delom programa?
Telečki: Istakao bih da program delimo na pank, rok i alternativni rok. Prvog dana nastupiće pank bendovi. Trudili smo se da pažnju poklonimo i lokalnim bendovima drugog dana. Što se tiče pank scene, dolaze nam “Tri kapljice” iz Novog Sada. One više neguju dinamični rok, na ivici panka. Zatim, “Smrt razuma”, angažovani pank bend iz Novog Sada i Osijeka, pa “Otvoreni prelom” iz Sente, među kojima su dvojica Subotičana, “Krah” iz Beogarda, eks-ju post-pank bend, kako sebe nazivaju i “Fiskalni račun” iz Bečeja.
“Tri kapljice”
Ko nastupa drugog dana?
Telečki: Što se drugog dana tiče, pošto baštinimo i antifašizam, imaćemo volontersku akciju uređenja spomenjika “Žubor života” na Paliću koji je zapušten i prilično devastiran. Pokušaćemo da ga uredimo. Tu je i projekcija filma “Konsrning vajlens” (“Concerning Violence”), snimljenog po romanu Franca Fanona o antikolonijalnoj borbi naroda Afrike. Fanon je jedan od najvažnijih mislilaca XX veka kada je reč o antikolonijalnoj borbi. Kod nas je prevedena njegova najpoznatija kniga “Prezreni na svetu”. Film koji ćemo prikazati snimljen je 2014. godine. i ima samo engleske titlove.
Hoće li na festivalu moći da se čuje još nešto?
Telečki: Nakon toga, imaćemo neformalnije razgovore na slične teme, kao prvog dana. Naši prijatelji iz dva podkasta, “Osmatačnice” i “Kad mi dođemo na vlast”, pričaće nam o klimatskim promenama i kako je kapitalizam kooptirao borbu protiv ekoloških katastrofa okrećući je protiv naroda. Posle toga, imaćemo altertnativnu muziku.
Nastupiće “Ništa Mars”, to je subotičko-nosovsadski bend. Pa jedan potpuno novi bend iz Subotice, “Majnd sold aut”. Oni sviraju grandž rok. To su glumci Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta. Imako i jedan bend iz Hrvatske, zapravo duo, “Revirgin” iz Čakovca. Oni muziku baziraju na nekoliko žanrova kao što je novi talas, gotik rok i post-pank, sint-rok… To su čakovečki “Toking hedsi”.
Imamo i nastup Bojane Bulatović Bo, kantautorke akustičnog usmerenja. Sarađivala je sa “Disciplinom kičme”, “Popečiteljima” i drugim važnim bendovima iz devedesetih. Na kraju, imamo “Horsman kojota”, Nemanju Kojića Kojota, dakle rege izraz, koj ise lepo se uklapa u drugi festivalski dan, imajući u vidu antikolonijalnu borbu.
Koliko vas učestvuje u organizaciji festivala?
Telečki: Priličan je posao iza nas. Šestoro nas je u organizaciniom odboru, ali imamo i drugi krug koji nam pomaže. Bio sam na beogradskoj “Dvesta dvojci” gde mi je voditelj, Nenad Kuzmić, rekao da je ovo sada već tradicija, teći festival. Uhodali smo se. Imamo dosta poznaika u Beogradu i Novom Sadu u sličnim aktivističkim krugovima.
Imajući u vidu da ne nudite razbibrigu, već društveni i politički angažman, da radite na dešifrovanju stvarnosti, u kojoj meri vaš festival zaista može da doprinese podizanju svesti među Subotičanima?
Telečki: Festival nesumnjivo ima odjeka. U kojoj meri će uticati na svest Subotičana i hoće li festival na svest u okruženju uticati avangardno? To je teško sada reći. Ali, kontinuitet je nešto bez čega nemamo nikakve šanse da utičemo. Nadam se da će naš kontinuitet potrajati i da ćemo, za koju godinu, ozbiljnije razgovarati o tome.
Biti “političan” ovde nije naročito popularno, imajući u vidu da stranke ne okupljaju baš najmirisnije cvetove društva…
Telečki: Prilično smo politični, ali na jedan drugačiji način. Smatramo da su rešenja “druge Srbije”, koja je takođe tražila izlaz iz nezavidne situacije, bila prilično pogrešna. Zbog toga ovakav oristup, koji ukazuje na probleme, mora da zahvati sve teme. Mi sada pričamo o ekologiji i antifašizmu, ali sutra ćemo o ekonomiji, socijalnoj pravdi i ostalim temama.
Imate goste iz Hrvatske, ali ne ističete te notorne stvari. Mi smo ovde, na žalost, decenijama gradili čitav politički fetiš od različitosti. Različitost je postala biznis. Ta nesrećna praksa se nastavlja i danas. Različitosti se upotrebljavaju, umesto da se podrazumevaju… Da li je nastupila faza zrelosti kada se od različitog treba čuti šta ima da kaže ili otpeva?
Telečki: Sarađujemo sa Zagrebom i drugim gardovima. Ovi bendovi koji nam dolaze slično razmišljaju. Dajte da zajedno promislimo svet oko sebe. Mi se pomodarskvom ne povodimo. Želimo suštinski da zovemo aktere koji sličo razmišljaju i šalju poruke. Pank bendovi su uvek bili kritika društva par eklselans.