U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi, od čega je čak devet velikih kompanija.
Giganti mesne industrije, Industrija mesa Matijević, Carnex, Neoplanta, Yuhor, Industrija mesa Topola, Zlatiborac, Trlić, Agro-papuk i Đurđević u godini za nama ostvarili su profit od 3,8 milijardi dinara (33 miliona evra), piše Agronews.
Za razliku od trgovinskih lanaca koji se uglavnom prešli u ruke stranih kompanija, klaničko-prerađivačka industrija je nakon privatizacije ostala u vlasništvu domaćeg kapitala. Proizvodnjom slanine, čvaraka, pršute, šunke, kobasice i parizera već godinama se bave najveća i najuspešnija imena srpskog biznisa, Miodrag Kostić, Miroslav Mišković, Petar Matijević, Nebojša Šaranović.
Uprkos žestokoj konkurenciji, titula srpskog kralja mesa i prošle godine je pripala Petru Matijeviću, koji je u biznis sa mesom ušao 1991. godine kada je otvorio zanatsko-trgovačku radnju MIM. Danas, 33 godine kasnije, Matijević ima 1.659 zaposlenih i 155 maloprodajnih objekata širom Srbije. U 2023. godini njegova kompanija ostvarila je 1,2 milijardi dinara (10,8 miliona evra) čiste zarade.
Međutim, taj rezultat upola je manji od onog ostvarenog 2022., kada je Matijević imao neto dobit od 2,4 milijarde dinara (20,6 miliona evra).
Drugi na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina po ostvarenoj neto dobiti u 2023. godini je firma Trlić sa nešto više od 570 miliona dinara, a za njim sledi Agro-papuk sa 491 milionom dinara zarade.
Zlatiborac je godinu završio sa 402 miliona dinara neto dobiti, što mu je obezbedilo četvrto mesto na prošlogodišnjoj listi giganata mesne industrije.
Na petom mestu, rangiranih po neto dobiti, nalazi se Kostićev Carnex sa 325 miliona zarade. što je upola manje nego u 2022. kada su imali neto dobit 734 miliona dinara.
Analitičar Nemanja Đurđević smatra da su smanjeni prihodi od prodaje i veći troškovi za zaposlene najviše uticali na slabije poslovne rezultate Matijevića i Carnexa.
”Kompanija Matijević je 2023. godinu završila sa skoro prepolovljenim iznosom EBITDA, preciznije manjom za 52%, u odnosu na 2022. godinu. Razlog tome je uticaj dva faktora: manji ostvareni prihodi od prodaje za 3,1% i rast ukupnih poslovnih troškova za dva odsto. Troškovi zaposlenih su se povećali za 17% u odnosu na godinu ranije. Pozadina te promene je smanjenje broja zaposlenih za tri odsto, ali i povećanje prosečne plate po zaposlenom za 21%“, smatra Đurđević.
Izvor: Agronews.rs