Tokom jesenje setve 2023. godine u Srbiji žitom je zasejano 726.436 hektara, što je pad od 16,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statisitku (RZS).
Posmatrano po kulturama, pšenice je manje zasejano za ukupno 18,3 odsto.
Smanjenje površina pod ovom kulturom u Vojvodine iznosi oko deset odsto, ali je ono u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 30 odsto. Ista situacija je i u regionu Južne i Isotčne Srbije.
Ječma je ukupno manje za 12,4 odsto, od čega je u majmanjem procentu bio posejan u regionu Južne i Istočne Srbije (16,6 odsto manje).
Situacija sa uljanom repicom je nešto bolja, jer je ona sađena više od drugih kultura. Međutim u odnosu na 2022. godinu nje je manje za oko sedam odsto.
Kada su u pitanju druge kulture kao što su ovas i raž, njih je ukupno manje posađeno za 18,4 odsto i 14,3 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013‒2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4 odsto.
Nova ekonomija je već pisala da je prošle godine zbog vremenskih uslova koji su produžili period sazrevanja i sprečavali prskanje protiv bolesti ozbiljno podbacio rod pšenice, kao i da je Srbija u 2023. izgubila 40 odsto međunarodnih kupaca žitarica zbog zabrane izvoza u 2022. godini.
Izvor: Nova Ekonomija