Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže da se do 15. novembra ispune njihovi zahtevi, na koje je država pristala ubrzo nakon majskih protesta.
Kako je prenela agencija Beta, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da od države traže da uredi berzu poljoprivrednih proizvoda.
„Naša parola je ‘Poljoprivrednici su gladni’, jer je kilogram kukuruza 13 dinara. Za 100 litara nafte potrebno je prodati oko 1.500 kilograma kukuruza po toj ceni“, rekao je Savić.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je na jučerašnjem zasedanju Skupštine Srbije navela da je rebalans budžeta za tekuću godinu omogućio da se dugovanja prema poljoprivrednicima izmire do 31. decembra.
Podsećamo, budžet za poljoprivredu je rebalansom uvećan na 115 milijardi dinara (oko 981 miliona evra)
Predsednik Udruženja „Složni pidikanci“ (nadimak meštana Bavaništa) Jovan Jovanov rekao je da je protest znak upozorenja Vladi Srbije da ispuni uslove iz sporazuma koji je potpisan u maju ove godine.
„Tražimo, kako je i dogovoreno u maju, da se reguliše tržište žitarica, jer su cene niže nego na berzama u okolnim zemljama, da dizel sledeće godine na pumpama košta po ceni bez akcize, a ne da platimo punu cenu na pumpi, pa da čekamo povražaj 50 dinara tog poreza, jer nije tako dogovoreno“, rekao je Jovanov.
Jovanov je rekao da neće slati novi zahtev Vladi Srbije za ispunjenje dogovora iz maja, ali da će biti ostavljen rok, „možda do 15. novembra“, da prihvati zahteve.
Naveo je da ni prolonedeljne tvrdnja ministarke Tanasković o plaćenim dugovima prema poljoprivrednicima nije uverljiva jer „na terenu“ ima dosta poljoprivrednika koji tvrde da im nisu isplaćena potraživanja.
Poljoprivrednici su već išli na sastanke u ministarstvo poljoprivrede, jer su nezadovoljni ispunjenjem zahteva na koje se obavezala država.
Srpskim ratarima, ali i poljoprivrednicima iz mnogih zemalja Evropska unije veliki problem pravi niska i neisplativa cena žitarica, pre svega zbog plasmana jefnitnog žita iz Ukrajine na evropsko tržište.
Probleme sa konačnom isplatom prošlogodišnjeg roda imaju i malinari u Srbiji, kao i grupacija malih i srednjih hladnjačara i malinara Naše voće Srbija sa sedišem u Arilju.
Izvor: Nova ekonomija