Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan državnosti biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu.
U Srbiji se 15. februara, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
U Srbiji će Dan državnosti biti obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu.
Na Sretenje 1804. godine, počeo je Prvi srpski ustanak. Bio je to začetak novovekovne srpske države. Tog dana 1804, grupa srpskih prvaka, najistaknutijih ličnosti u Srba sa prostora negdašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića Karađorđa za vožda, predvodnika ustanka. Zbor se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije.
Usledila je odluka o podizanju opšteg ustanka protiv Turaka, odnosno dahija, i izbor Karađorđa. Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788 – 1791. Neposredan povod bio je teror dahija odnosno događaj koji je istoriografija zapamtila kao – Seču knezova.
Dahije su tada namerile, i započele, likvidaciju najistaknutijih Srba, što je dovelo do ustanka. Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804. Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje.
Četvoricu dahija je inače vojvoda Milenko Stojković uhvatio i pogubio jula 1804, na dunavskom, danas potopljenom, ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. U prvoj fazi bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je posledica činjenice da je počinjao veliki Napoleonov pohod na Rusiju. Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Izvor: Nova.rs