Izmenama zakona preciznije regulisano na koliko dana objekat može biti privremeno zatvoren…
Preduzetnici su očekivali da će izmene Zakona o fiskalizaciji doneti preciznije uslove pod kojima inspektor može da stavi katanac na firmu, ali u Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu da i dalje ima nejasnoća u tom propisu, da je regulativa loša i doprinosi urušavanju preduzetništva u Srbiji.
M.Ž, suvlasnik jednog valjevskog butika čiji je identitet poznat redakciji Nove ekonomije, priča da je njegovu radnju u kojoj su zaposlene njegova supruga i ćerka poreska inspekcija zatvorila 31. januara na 15 dana.
„U trenutku poreske kontrole supruga je izdala račun za robu, ali je prvo uzela novac i spakovala kupcu farmerke i tek onda izdala račun. Međutim, inspektorka je rekla da prvo treba da izda račun, pa tek onda da uzme novac. Rad poreskih inspektora je katastrofalan za nas, male privrednike. Kad je počela pandemija nismo radili i pretpreli smo štetu, a sad nas zatvaraju“, razočaran je valjevski mali privrednik i napominje da redovno izmiruju sve obaveze i dažbine.
U Oceni budžeta za 2023. godinu, Fiskalni savet je naveo, da se predloženim izmenama Zakona o fiskalizaciji otklanjanju pojedine nejasnoće i trebalo bi da se izbegne diskreciono odlučivanje poreskih inspektora o dužini zabrane obavljanja delatnosti.
U Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu i pored toga što su izmene Zakona o fiskalizaciji usvojene u decembru prošle godine problemi u praksi još nisu rešeni. Za isti propust, kako ukazuju u toj organizaciji, poreski inspektori će jednu radnju zatvoriti a drugu neće.
U Poreskoj upravi kažu za Novu ekonomiju da „poreski inspektori nisu nikad ni mogli da odlučuju o dužini zatvaranja i da Zakon propisuje period zabrane obavljanja delatnosti“.
Kad su izmene Zakona o fiskalizaciji bile u formi predloga, Fiskalni savet je ocenio da se predloženim izmenama definiše jednoobraznost postupanja poreskih inspektora prlikom zabrane obavljanja delatnosti.
„Cilj predloženih izmena Zakona je da se otklone određene nejasnoće i tehnički unapredi kako bi se omogućila efikasnija kontrola obveznika fiskalizacije i precizna primena zakonskih odredbi. Definišu se zabrane obavljanja delatnosti u dužini od 15 dana, 90 dana i jedne godine za nepravilnosti koje su uočene prvi, drugi i treći put. Ovim izmenama trebalo bi da se izbegne diskreciono odlučivanje poreskih inspektora o dužini zabrane obavljanja delatnosti“, piše u oceni Fiskalnog saveta.
Zakon o fiskalizaciji usvojen je krajem 2020. godine i u punoj primeni je od 1. maja 2022. godine, izmene Zakona o fiskalizaciji usvojene su u decembru prošle godine.
Darko Majstorović, direktor firme Control1 koja se bavi poreskim kontrolama kaže da izmene Zakona o fiskalizaciji u tom pogledu umesto da naprave bolje rešenje napravile su još gore nego što je bilo.
„Ranije, pre izmena Zakona o fiskalizaciji, zatvaranje firmi je bilo propisano do 15 dana a sa izmenama se menja stav i umesto „do“ sada piše „od“ 15 dana, što znači da ne može više da se zatvori firma na manje od petnaest dana, na dan ili dva dana, kao ranije ili manje od 90 dana ili godinu dana. To je izmena koja ide na štetu privrednika“, ocenjuje Majstorović.
U Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu da ništa nije preciznije definisano i da su članovi 12. i 13. Zakona o fiskalizaciji nejasno napisani.
„Nije precizirano šta je nepravilnost i šta znači „u momentu prometa“? Nije ni usklađeno sa zakonom o poreskom postupku ni sa zakonom o državnoj upravi. Funkcionalnost sistema, takođe, ne može biti teret privrednika, ako je račun kucan na kasi a ne vidi se odmah u sistemu Poreske uprave to nije odgovornost privrednika“, kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.
Prema njenoj oceni, zatvaranje kao meru treba ukinuti jer je štetna, osim u slučaju krivične odgovornosti i kad je neregistrovana delatnost.
„Poreski inspektori redom zatvaraju na 15 pa 90 dana, često za tehničke propuste. Diskreciono odlučivanje se odnosi upravo na besmislene razloge zatvaranja. Pazar koji nije uplaćen u roku od sedam dana nije utaja poreza, čemu zatvaranje, pogotovo ako je sitan iznos“, kaže ona.
Predstavnici 20 strukovnih udruženja predali su zajedničku Inicijativu Ministarstvu privrede kojom se traži od poreskih inspektora da prekinu sa praksom zatvaranja legalno registrovanih preduzeća zbog „sitnih“ propusta u radu.
Poreski inspektori učestalo zatvaraju preduzetničke radnje na osnovu tehničkih propusta i posledice su velike, izgubljeno je 6.000 radnih mesta kod preduzetnika za godinu dana, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Problem je što poreski inspektori često zatvaraju objekte i kada dobiju fiskalni račun, a pronađu minornu razliku u stanju pića ili novca u kasi, nekoliko stotina dinara, što je najčešće posledica najbanalnijih grešaka, ukazuju poslovne organizacije. Na taj način se šalje poruka, kako kažu, da je višestruko isplativije raditi neregistrovan na crno, nego kao legalno registrovan privrednik.
Sve poslovne asocijacije podržavaju odlučnu borbu države protiv sive ekonomije i smatraju da je pod hitno potrebno ukinuti meru zabrane obavljanja delatnosti, jer je prevaziđena i štetna za privredu, radna mesta i budžet države.
Srbija ima drakonske kaznene odredbe za prekršaje privrednika, čak i kad su u domenu administrativno-tehničkih propusta gde nema suštinske utaje poreza, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i ukazuju na probleme u drugim zakonima, kao što je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Samo u Srbiji postoji mera zabrane rada na tri meseca i godinu dana prilikom ponovljenog prekršaja, što najčešće predstavlja poslovno uništenje, dok u zemljama EU ova mera ne postoji, navodi se u saopštenju Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.
Izvor: Nova Ekonomija