U Srbiji oko 150.000 ljudi starijih od 65 godina nema pravo na penziju, pokazuje poslednja analiza Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Glavni razlog je jedan uslov koji mora da bude ispunjen – u penziju se ne može bez 15 godina radnog staža. Drugog rešenja na papiru ima, ali u praksi stvari nisu tako bajne.
Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Starosna granica za žene je 63 i po godine života i takođe 15 godina staža.
Bez obzira na pol, građani mogu da se penzionušu i sa 45 godina staža, koliko god da su stari.
Međutim, istrživanje UN pokazuje da penzionisanje za čak oko 150.000 ljudi „koči“ upravo manjak staža.
Naime, građani koji su radili manje – makar to bilo i 14 godina, a za sve to vreme uredno plaćali doprinose, nemaju pravo ni na kakvu penziju.
Kako za „Novu“ ističe dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, Zakon o penzijskom i invalidskom osigurnaju vrlo jasno određuje da su dva uslova za odlazak u penziju godine starosti i radnog staža. Ko je radio makar i dan manje ispod granice – nema pravo na penziju.
Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku i bivša ministarka socijalne zaštite u Vladi Zorana Đinđića, kaže za „Novu“ da ne postoji mogućnost za bilo koji iznos penzije ili naknade bez dovoljno godina staža.
„Tih 15 godina je amin“, kaže ona.
Naša sagovornica objašnjava da i većina drugih zemalja ima minimalan broj godina staža, a za primer države koja nema, navodi Nemačku.
„Međutim, u Nemačkoj ne postoji iznos minimalne penzije. Kada taj iznos postoji, kao kod nas, mora da postoji i minimalan broj godina staža“, objašnjava Matković.
Poljoprivredna penzija je uvedena, ali ne za one poljoprivrednike koji nisu plaćali doprinose, a njih ima dosta. Takođe, veliki broj ljudi koji ne ispunjavaju uslove za penziju su zapravo bili zaposleni, ali nisu znali da poslodavac nije plaćao poreze i doprinose.
Opširnije pročitajte ovde.