Leto 1968. godine nije bilo samo varljivo u meteorološkom, političkom i na kraju filmskom smislu. Tog leta, naš grad su posetili vanzemaljci, ili je makar izvesni Mihailo Barović hteo to tako da prikaže…
Godinu 1968. Subotičani danas poznaju po filmskoj bravuri “Varljivo leto ’68” Gorana Paskaljevića iz, takođe znamenite, 1984. godine. Stariji, i po studentskim demonstracijama iz te godine, okončanim malim Titovim gambitom kojim je, u stvari, kasnije matirao pobunjene studente, te njihovim antologijskim kozaračkim kolom u tu čast.
Svi su od reda, međutim, zaboravili da su te godine, dok su beogradski studenti naivno zahtevali manje “crvene buržoazije”, a više nepatvorene levice, naš grad posetili vanzemaljci.
Reporter zagrebačkog nedeljnika “Arena”, Stipe Mijić, u zanimljivoj reportaži iz te godine navodi da je Subotica u centru velegrad, a na periferiji veleselo.
U Stipićevoj reportaži dr Dušan Kesić, stomatolog, predlaže da se uredi Palićko jezero i pretvori u lekovitu banju. Mašinovođa Albe Vukmanov Šimokov predlaže strogu zabranju kockanja, a Ana Marija Šebešćen primećuje da se mladima ne posvećuje puno pažnje.
U tom trentku, najstarija Subotičanka je Julijana Bakoš, rođena 1873. godine, a najlepša Ana Budai, službenica iz “Aurometala”, rođena 1945. Najbolji frajer u gradu je Dragan Ivković kog je izabrala grupa devojaka.
Grad teži svetu.
“I Pariz ima svoju buvlju pijacu, pa zašto je ne bi imala i Subotica! Mnogi ljudi iz čitave naše zemlje dolaze tu zbog unosne trgovine s mađarskim turistima, koji dolaze knama, a ne mogu u Trst”, primećuje reporter “Arene”.
Stipić na koncu zaključuje da su Subotičani veoma tačni i da nikada ne kasne, zato što imaju svoj stari spori tramvaj kojim se ne voze.
Idealno mesto za posetu vanzemaljaca, baš kao što je Subotica to i danas, sa izuzetkom tramvaja i promenjenim ddruštvenim vektorima težnje za svetom.
Za posetu vanzemaljaca, pobrinuo se izvesni Mihailo Barović, tada tridesetpetogodišnjak, precizni mehaničar iz Horgoša.
Barović je tada izjavio da se našao ispod “užarene kugle” široke oko pet metara koja je, dok je on bio ispod, uz strašnu buku naglo otišla uvis.
Kao dokaz, Barović je ponudio predmet koji je ispao iz letećeg tanjira. Predmet je ličio na malu svetiljku sa plavim staklom. Stigla je i ekipa iz Higijenskog zavoda. Gajgerovi brojači izmerili su zavidnu radioaktivnost.
Na žalost, kako navodi “Arenin” reporter, senzacija nije bila dugog veka. Nakon što je priča
objavljena, ispostavilo se da još nekoliko Subotičana poseduje “vanzemaljski” uređaj.
Posredi je bila naprava, sa malo radioaktivne materije, namenjena želudačnim bolesnicima, kojom su ovi ozračavali vodu koju su pili.
Napravu je pola veka ranije proizveo Radiološki institut iz Berlina (Deutsche Radium AG, Berlin, SW 68).
Smola!