„Trudimo se da budemo dobar primer mlađima i da ih usmerimo na dobar put kroz igru i život. Kao što kod kuće bacaju smeće u kantu, tako treba da rade i na ulici. Mi smo sami napravili kantu za smeće pored terena, uzeli smo kesu i u nju ubacili sve smeće. To nije teško, svako može da učini malo, a to malo će za naselje značiti puno.“
Jovana Đukić
Njih dvojica su konobari. Dražen Ušumović ima 32, Vukašin Ardalić 22 godine. Oni su sasvim posebni mladići. Oni čiste naselje Aleksnadrovo. Koliko su obojica skromni, svedoči činjenica da nisu želeli da im slike posebno budu objavljene.
Odlučili smo da stvar uzmemo u svoje ruke…
Kako ste došli do ideje da očistite Aleksandrovo?
Ušumović: Danima smo gledali kako je naselje puno smeća, kako su neki ljudi među nama nemarni. Kada vidiš da niko ništa ne radi, moraš nešto da preduzmeš da bi promenio stvari.
Ardalić: Došli smo na ideju da organizujemo spremanje naselja zato što je više od mesec dana trava bila do i iznad kolena. Počeli smo da gubimo lopte u travi. Grad nije želeo ništa da preduzme povodom toga. Više puta smo zvali Čistoću i zelenilo da pitamo kada će pokositi travu i isprazniti kante za smeće. Kada smo dobili odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti, odlučili smo da stvar preuzmemo u svoje ruke. Oraganizovali smo se prvog avgusta…
Kako se povela priča o čišćenju?
Ušumović: Uvek smo čistili oko terena na kojem igramo. Nije nam bio problem da održavamo sredinu u kojoj često boravimo. U jednom trenutku smo zaključili, nakon nekoliko meseci priče, da nam je naselje veoma prljavo. Bilo je smeća na sve strane, o tome niko nije vodio računa.
Pojedinac nije važan…
Ko je bio inicijator akcije?
Ušumović: Ne postoji pojedinac koji je zaslužan ili odgovoran za započinjane ove akciije. Svi se trudimo da vodimo računa. Kada živiš negde i svakog dana gledaš nemar, ne možeš baš dugo da žmuriš.
Ardalić: Pojedinci rade i pomažu. Nema ovde neke određene grupe. Sakupimo se, bez nekog tačnog broja. Dođe ko ima vremena i dobre volje da pomogne.
Koliko je ljudi učestvovalo u akciji, a koliko njih se priključilo sa strane?
Ušumović: Uglavnom učestvuju ljudi koji često borave na terenu za basket. Na poslednjoj akciji priključilo se nekoliko ljudi iz naselja, ljudi koji ne igraju basket sa nama. Do tada smo bili samo mi, iz „ekipe“. Ima nas dvadesetak koji smo aktivni i radimo.
Društvene mreže nisu bile od velike pomoći…
Jeste li negde najavljivali akciju?
Ušumović: Ne sećam se jesmo li najavljivali akciju čišćenja naselja prvi put. Mislim da nismo. Imamo zatvorenu grupu na „Fejsbuku“, gde smo mi sa terena, u kojoj smo objavili da će biti akcija. Poslednja dva ili tri puta smo objavili u drugim grupama na „Fejsbuku“ koje okupljaju stanovnike Aleksandrova. Odaziv je u suštini uvek bio isti, objavljivanje na društvenoj mreži nije igralo značajnu ulogu.
Jeste li skretali pažnju mesnoj zajednici?
Ušumović: Jesmo. Do pre godinu, godinu i po dana nismo dobijali neku posebnu podršku od mesne zajednice. U poslednjih godinu, možda godinu i po dana, počeli su da nam pomažu.
Gradskim preduzećima i ustanovama zaduženim za čistoću mora nekako da se skrene pažnja na probleme građana i insistira na tome. Čekate li da im neko skrene pažnju? Preduhitrite li ih u obavljaju njihovog posla?
Ušumović: Uglavnom smo mi bili ti koji su ih preduhitrili. Poslednji put su oni odradili posao pre nas, ali samo na Trgu Paje Jovanovića. To nas nije sprečilo da skupimo smeće koje se nalazilo na ostalim mestima u naselju. Svejedno bismo mi počistili, i da oni to nisu uradili.
Komentari su uvek pozitivni
Na kojim ste sve lokacijama čistili?
Ušumović: Uglavnom su to lokacije gde ljudi najviše prolaze. Oko centra naselja kod crkve i pošte, po parkovima gde se deca najčešće okupljaju. U posledenje vreme smo doslovno išli po ulicama i skupljali smeće.
Jeste li dobijali više pozitivnih ili negativnih komentara na svoj rad? Podržavaju li vas ljudi iz naselja?
Ušumović: Uvek ima ljudi koji će reći da postoje oni koji su plaćeni za čišćenje, ali nismo nikada naišli na negativne komentare. Uglavnom su svi komentari pozitivni. Uvek smo dobijali više pozitvnih komentara i podrške od ljudi sa strane, nego direktno iz grada.
Ardalić: Uvek dobijemo pozitivne komentare. Svako ko nas je video da radimo, prišao je i pitao nas da li nam je potrebna pomoć, svako je želeo da učestvuje u tome. Ali, niko iz grada nije obratio pažnju na naš rad. Nikada nismo dobili ni jednu pohvalu. Možda su i primetili, ali su prećutali. U suštini, mi ovo ne radimo da bi nas neko iz grada primetio ili pohvalio. Mi smo tu da odradimo posao koji oni nisu bili u stanju da odrade, a nama bode oči i ne želimo da živimo u smeću. Treba da čuvamo i cenimo svoje naselje.
Sa mesnom zajednicom je sada bolje
Pomenuli smo mesnu zajednicu. Da li je ona ikada pokazivala bilo kakav vid interesovanja za ovakve akcije?
Ušumović: Uglavnom ne. Nismo se sporazumeli sa prethodnim predsednikom mesne zajednice, zato i nismo imali podršku. Otkako se uprava mesne zajednice promenila, kada su došli mlađi ljudi, počeli smo da dobijamo pomoć i podršku. Sada im se obraćamo češće i svaki put nam pomognu, koliko god mogu.
Ardalić: Ne znam da li iko zna da mi čistimo. Pisali smo u grupama o tome. Kome idu zasluge, to je veliko pitanje…
Kakav je to oblik pomoći?
Ušumović: Uglavnom dobijemo trimere, gorivo, džakove za sakupljanje smeća i osveženje, vodu i sokove.
Jeste li pokretali još neke akcije? Jeste li tražili još nešto od mesne zajednice?
Ušumović: Godinama smo vodili bitku za tartan teren. Nismo odustajali i na kraju smo dobili što smo tražili. Zadovoljni smo i zahvalni, to znaju i oni koji su nam obezbedili tu podlogu.
U naselju je kanta za otpatke retkost. Jeste li pokretali priču o tome?
Ušumović: Jesmo, pretpostavljam da je ta stvar u razmatranju. Više puta smo napominjali nadležnima da nema dovoljno kanti unaselju i da treba uraditi nešto povodom toga. Rekli su da će biti urađeno i mi verujemo da će biti. Ili se barem nadamo.
Ardalić: Pored kanti za smeće, mislim da bi bilo dobro i da se postave kavezi za plastiku. To bi mnogo doprinelo samom čišćenju naselja, mislim da bismo na taj način makar malo uzdigli svest ljudi. Važno je da ljudi vide da ima nekog pomaka, da se neko trudi da naselje napreduje.
Kakav je osećaj kada završite sa čišćenjem? Kažete li sebi: uradili smo nešto veliko, ovo je veliki doprinos za naselje?
Ušumović: Osećaj jeste dobar, ali ne pridajemo tome veliki značaj. Zadovoljni smo. Ne gledamo na to što radimo kao na veliku stvar.
Koliko ste puta do sada očistili naselje?
Ušumović: Ne znam, nismo nikada brojali ili računali, niti smo to obeležavali posebno. Kada smo uvideli da treba da se odradi nešto, uradili smo. Nikada nije planirano unapred. Nismo od toga napravili manifestaciju, niti naštrud to treba da postane. To je obična radna akcija.
Za park ima nade
Kakav je odziv mlađih na akcije? Jesu li tu i kada se radi, ili samo kada se igra?
Ušumović: Tu su i kada treba da se radi. Nekada jenjihovodziv veći od našeg. Mada, kada smo počinjali nije bilo tako. Sada su već i oni naučili da treba da pomognu da se učini nešto za sredinu u kojoj žive.
Ardalić: Trudimo se da ostavimo utisak i da budemo primer mlađim generacijama koje tek dolaze na naš teren. Potrebno je da znaju kako da se ponašaju prema svom kraju i gradu. Moraju da znaju da cene i poštuju ono što im je dato, a ne da lome, lupaju i uništavaju. Kada vidimo da neko ne poštuje ono za šta smo se mi borili, opomenemo ga.
Mislite li da ima nade za park kod pošte? Tamo je šiblje i rastinje, retko kad neko dođe da pokosi travu i malo dovede park u red. Park nije osvetljen, više niko ni ne zalazi tamo…
Ušumović: Park je trenutno u vrlo lošem stanju. Spominjali smo to upravi mesne zajednice, ali ne znamo šta će biti sa tim. Ne znamo da li oni uopšte mogu nešto da urade. Mi imamo nekih ideja, ali nismo nikome ništa spominjali, pošto do sada mesna zajednica nije bila zainteresovana za bilo kakav vid saradnje u tom smislu. Ali, osećamo da se to menja, da postoji neki pomak…
Ardalić: Nema nikoga u tom parku, ali park nije neupotrebljiv. Mogli bismo da popravimo klupe i da ga osvetlimo, za početak.
O Aleksandrovu se, u stvari, malo zna
Hoćete li nastaviti vaše akcije?
Ušumović: Verovatno hoće. Nadamo se da će se ljudi opametiti, da neće biti potrebe za našim akcijama čišćenja i uređenja. Ako se to ipak ne desi, mi ćemo sa akcijama nastaviti. Nama to ne smeta.
Ardalić: Uvek. Uspeli smo čak i da dovedemo do izvesnih promena. Ovog meseca, nadležni su došli i pokosili travu oko terena na kojem igramo košarku, a da im na to nismo skrenuli pažnju.
Kakvo je vaše mišljenje o opštem stanju u Aleksandrovu? Kakav je odnos grada prema Aleksandrovu?
Ardalić: Mislim da je Aleksandrovo odsečeno od ostatka grada. Posvećuje mu se veoma malo pažnje. Nismo upućeni u dešavanja u samom Alesandrovu. Slab je protok značajnih informacija. Jedino što znam, jeste da se u našoj mesnoj zajednici prodaju drva i ugalj, da se organizuju penzionerski izleti u Banju Junaković i da se subotom organizuju penzionerske žurke. To je sve što „znamo“ o Aleksandrovu.