Tehnički direktor “Naše radosti” Veljko Vojnić tvrdi da bezbednost dece niko ne može da garantuje po slovu zakona, uporedivši rizik boravka u vrtiću sa učešćem u saobraćaju. Njegov sin od sutra će dva meseca pohađati vrtić “Poletarac”. Investitor koji gradi zgradu neposredno do vrtića sinoć završio drveni tunel, kako bi obezbedio bezbedan prilaz predškolskom objektu
Branko M. Žujović
U svečanoj sali Otvorenog univerziteta sinoć je održan sastanak roditelja mališana iz objekta “Poletrac” Predškolske ustanove “Naša radost”, koji se nalazi u Ulici Matije Gupca, neposredno pored gradilišta preduzeća “Bomaks”. Roditelji su od tehničkog direktora Naše radosti, Veljka Vojnića, nekadašnjeg člana Lige socijalemokrata Vojvodine koji je sada u dresu Srpske napredne stranke, pokušali da saznaju šta se dogodilo između 19. i 23. avgusta, kada im je, najpre, saopšteno da su pripreme za povratak vaspitača i mališana u pomenuti objekat u toku, ali da se za sada to neće dogoditi, odnosno, potom, da će rad “Poletarca” ipak biti nastavljen prvog septembra.
Podsetimo, objekat “Poletarac” evakuisan je početkom juna ove godine, zbog radova na obližnjem gradilištu, a mališani su raspoređeni po drugim objektima Naše radosti.
Odgovarajući na pitanja roditelja, Vojnić je rekao da je sa preduzećem “Bomaks” potpisan sporazum i da je formirana tročlana komisija, sačinjena od predstavnika Naše radosti, preduzeća “Bomaks” i trećeg stručnog lica, koja će nadgledati i pratiti radove na obližnjoj zgradi, te da niko, po slovu zakona, deci ne može garantovati bezbednost bilo gde, uporedivši boravak u vrtiću sa učešćem u saobraćaju, odnosno sa mogućnošću da se dogodi saobraćajna nesreća.
Advokat Danilo Lakićević, čije dete pohađa ovaj vrtić, za Subotičke.rs kaže da su roditelji obavešteni da je Upravni odbor Naše radosti odlučio da se deca od prvog septembra vrate u objekat “Poletarac” koji se može smatrati bezbednim za njihov boravak, ali da im odluke nisu prosleđene.
– Međutim, pored obećanja koja su davana predhodnih dana, da će odluka o vraćanju biti potkrepljena pisanom dokumentacijom, Vojnić na sastanak ništa od toga nije doneo, osim što je iz svog telefona pročitao tekst pomenutog sporazuma kojim je načelno predviđeno da će investitor preduzeti sve mere u cilju obezbeđenja gradilišta u odnosu na objekt vrtića, kao i da će sudski veštaci iz oblasti građevinarstva nadgledati radove, da se radovi odvijaju na bezbedan način, u skladu sa planiranim – kaže Lakićević.
Ono zbog čega roditelji osećaju nesigurnost, kaže dalje Lakićević, jeste način na koji se prišlo rešavanju ovog problema i vreme kada je to učinjeno.
– U predhodnom periodu postojale su oprečne izjave predstavika Naše radosti koje su potpuno opravdano uznemirile roditelje. Evidentno je bilo da se rešavanju ovog problema trebalo pristupiti ranije, kao i da je pitanje da li bi se on uopšte i rešavao da nije postojala inicijativa i pritisak od strane roditelja. Nakon sastanka roditelji su ostali uskraćeni za dokumentaciju kojom se navodi Veljka Vojnića potvrdjuju, a od strane istog je rečeno da svi relevantni organi smatraju da je boravak dece u objektu bezbedan, ali da niko to ne može da garantuje. Na roditeljima ostaje da prate razvoj situacije i da eventualnim svojim reagovanjem spreče da ne dođe do neželjenih događaja, odnosno da postupaju onako kako su to činili i do sada, sve a verovotno dok susedni objekat ne bude konačno zavrsen – dodaje Lakićević.
Veljko Vojnić je na sastanku sa roditeljima naglasio da investitor poseduje sve potrebne dozvole i da, stoga, niko ne može da zaustavi radove. Dodao je da je nakon iseljenja vrtića usledila, kako je doslovno rekao, “era godišnjih odmora”, pa se konkretnom rešavanju ovog problema pristupilo tek proteklih dana.
– Da je investitor nastavio da se ponaša onako kako se ponašao, vi biste svi demonstrativno odbili da decu stavljate uvrtić – rekao je Vojnić.
Roditelji su ga potom pitali o kakvoj se dobroj volji radi dva dana pred polazak dece u vrtić.
– Pa stisli smo ga, šta sad, treba li sve javno da kažem, nemojte da snimate sve, ne mogu sve ni da kažem… – odgovorio je Vojnić.
Vojnić je istakao da gradska uprava, kojoj i sam pripada, nije poskupljivala cene usluga Naše radosti, da su usluge ustanove kojom rukovodi najjeftinije u poređenju sa Novim Sadom, Beogradom i drugim gradovima gde su, kako Vojnić tvrdi, usluge predškolskih ustanova za 1.500 do 2.000 dinara skuplje negou Subotici, na šta su roditelji burno reagovali, demantujući njegove navode.
Vojnić je potom saopštio da najam novog ili izgradnja objekta u ovom trenutku nije ostvarivo rešenje. On je naglasio da Naša radost ima 12 objekata pravljenih namenskih, od ukupno 58, koji su pretrpani, a roditelji su mu uzvratili da bi kao građevinski inženjer trebalo da radi u građevinarstvu, a ne da, kao partijski nameštenik, vodi predškolsku ustanovu.
Na samom kraju sastanka, jedna od službenica Naše radosti obavestila je Vojnića, a on roditelje, da je investitor upravo završio podizanje tunela od dasaka koji bi trebalo da obezbedi prilazak objektu Naše radosti.