Srbijagas i EPS već su koštali budžet oko dve milijarde evra – a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini, naveo je Fiskalni savet u upravo objavljenoj Oceni rebalansa budžeta za 2022. godinu. “Ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija su budžetska promena koju donosi rebalans”, ističe se u izveštaju, prenosi N1.
„Ogromni gubici Srbijagasa i EPS-a doveli su do toga da se deficit države rebalansom poveća na skoro četiri odsto BDP, a na to bi trebalo dodati i troškove usled izdavanja državnih garancija. Dakle, ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (uključujući garancije) iznosi oko 1,5 milijardi evra. Pritom, mogao bi biti još veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra – a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini“, navodi Fiskalni savet.
Predloženi rebalans, kako se navodi, predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora.
„U odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda. Prihodi budžeta povećani su za čak 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), a rashodi su povećani još više – za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardi dinara (2,4 milijardi evra)“, navodi se u Oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godine.
Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, podseća Fiskalni savet i dodaje da je rebalansom otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija.
„Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora. Loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća. Nedovoljna transparentnost budžeta problem je koji se ponavlja iz godine u godinu. Na primer, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (sada ministarstvo) od svog osnivanja nikad nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika“, ukazuje se u izveštaju.
N1, foto: Piksabej