Projekat vezan za kanalizaciju je napravljen pre petnaest do dvadeset godina, ali je već sedam-osam puta morao biti prepravljan zbog standarda Evropske unije. Završili smo kompletnu prepravku projekta prošle godine u junu i on obuhvata sve standarde.
Nakon posete mesnim zajednicama Novi Žednik i Mala Bosna, redakcija portala Subotičke.rs posetila je i bajmočku mesnu zajednicu, gde smo saznali da je pijaća voda u Bajmoku, prema rečima predsednika Saveta Mesne zajednice, zadovoljavajućeg kvaliteta. Petrović nam je govorio o nekadašnjim planovima i projektima vezanim za vodu, bajmočkoj kanalizacionoj mreži i planovima u budućnosti.
– Što se tiče mesne zajednice Bajmok, mi imamo gradski vodovod. To je u suštini bajmočki vodovod koji pripada Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija” Subotica. Kvalitet vode je zadovoljavajući. Imamo čak i crpnu stanicu i celo naselje je pokriveno priključcima za vodu – izjavio je predsednik Saveta Mesne zajednice Bajmok.
Kako je naveo, salaši koji se nalaze van Bajmoka snabdevaju se iz sopstvenih bunara, jer je izgradnja same vodovodne i kanalizacione mreže dosta skupa.
– Što se kvaliteta vode tiče, JKP „Vodovod i kanalizacija” ima stanicu koja se nalazi u prostorijama Mesne zajednice Bajmok, koja jednom nedeljno meri kvalitet pijaće vode za stanovništvo. Ukratko rečeno, ovo preduzeće ima ekipu koja je zadužena za održavanje same crpne stanice u Bajmoku – saopštio je Petrović.
Na pitanje kakvo je stanje sa kanalizacijom u ovom mestu, Petrović je naveo da jedna trećina sela ima izgrađenu kanalizacionu mrežu.
– Ne postoji kompletna kanalizaciona mreža, niti sistem odvođenja otpadnih voda kroz kanalizaciju. Do prošle godine smo jednom godišnje obnavljali građevinsku dozvolu što se tiče samog prečistača otpadnih voda, pošto projekat za izgradnju prečistača u Bajmoku postoji od pre petnaest godina. Međutim, i sami znate kako dolaze nove tehnologije, to polako zastareva. Vodovod i kanalizacija kao javno preduzeće ove godine bi trebalo da odradi samo jedan deo zemljišta kojim ide crpna stanica i crpni vod, odnosno da krenu u eksproprijaciju zemljišta kako bi videli da li je to zemljište državno ili privatno vlasništvo – poručio je Petrović i dodao da je kanalizaciona mreža izgrađena u naselju Paprenjača.
– Sa kanalizacionom mrežom stiglo se do Ulice Petefi Šandora. Prema Železničkoj stanici i ka Rati nije ništa urađeno. Sistemski su rađeni glavni vodovi što se tiče kanalizacije, ali niko do sada nije priključen na iste. Iako su vodovi postavljeni i dalje se koriste separatna odlaganja, odnosno septičke jame. Najveći problem postoji kada dođe do punjenja tih jama. Imali smo problema sa ispuštanjem tih cisterni po bajmočkim kanalima, ali u saradnji sa komunalnom službom i inspekcijama grada, to je zaustavljano – naveo je Petrović.
Kako se, između ostalog, i u Bajmoku svojevremeno plaćao samodoprinos, u Mesnoj zajednici postoji napravljen projekat koji čeka da ugleda svetlost dana.
– Projekat vezan za kanalizaciju je napravljen pre petnaest do dvadeset godina, ali je već sedam-osam puta morao biti prepravljan zbog standarda Evropske unije. Završili smo kompletnu prepravku projekta prošle godine u junu i on obuhvata sve standarde. Sa tim projektom smo se u decembru obratili Vladi Republike Srbije, pošto je na pokrajinskom nivou prošle godine bio raspisan konkurs za izgradnju prečistača za sva manja mesta u Vojvodini. Postoje naznake da ćemo dobiti projekat koji se tiče samog prečistača za naselje Bajmok – poručio je.
Kako je naveo, ukoliko bi dobili taj projekat, on bi prošao kroz nekoliko faza.
– Iskoristili bi se postojeći bajmočki kanali koji bi se zatrpavali i stavljale bi se kanalizacione cevi. Preko puta benzinske pumpe postoji stari srušeni objekat, nekadašnja fabrika kudelje, gde bi bila crpna stanica. Prečistač bi bio separatnog tipa i bio bi rađen po najsavremenijim standardima što se tiče svih mogućih ekoloških standarda koji obuhvataju sam prečistač, odnosno po pravilima Evropske unije – rekao je Petrović.
Ukoliko do realizacije tog projekta dođe, naš sagovornik je naveo da bi za izgradnju crpne stanice i kanalizacionih cevi za prečistač bilo potrebno pet do šest godina.
– Tu bi, najverovatnije, Bajmok kao mesna zajednica trebalo da raspiše klasičan samodoprinos, što je bio socijalistički nivo finansiranja svih mesnih zajednica. Ako dobijemo zeleno svetlo da to ide dalje, onda bi zajedno sa Javnim komunalnim preduzećem „Vodovod i kanalizacija” bila nastavljena izgradnja samih kanalizacionih priključaka za domaćinstva – saopštio je naš sagovornik.
Borislav Petrović je zaključio da do sada nije bilo primedbi samih građana na kvalitet vode u Bajmoku, ali da, uprkos tome, meštani sve više kupuju flaširanu vodu, tako da je voda koja ide kroz vodovod ustvari samo tehnička voda.