Dvojica bivših radnika Javnog preduzeća “Komgrad” iz Bačke Topole tužila su u novembru prošle godine to preduzeće radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, a jedan od njih u zasebnoj tužbi traži i naknadu štete zbog teške telesne povrede nastale na radu.
Kako se navodi u tužbama u koje je portal Magločistač imao uvid, jedan od zaposlenih je u tom preduzeću radio 11 meseci, do septembra prošle godine, kada mu je nakon tromesečnog bolovanja zbog lečenja teške telesne povrede nastale na radu istekao poslednji ugovor, odnosno uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa.
Prema navodima iz tužbe, oštećeni je u maju 2023. godine radni zadatak obavljao uz rovokopač, umesto uz kamion, usled čega je pretrpeo povredu ruke.
„Niko od pretpostavljenih, pa ni šef, nije izašao da pruži pomoć zaposlenom, niti su obezbedili zavoje, već su radnici cepali majice i tako pokušali da zaustave krvarenje, a tužitelju je pozlilo, nisu dali službena kola već je stavljen u kamion koji nije bio higijenski adekvatan za takvo prevoženje, jer se njim prevozi smeće“, navodi se u tužbi.
Pored toga, tužitelj navodi i da su mu u preduzeću najpre rekli da ga ne sleduje nikakva odšteta zbog nastale povrede, da bi mu naknadno na račun bilo uplaćeno 154.000 dinara, za koje tvrdi da ne zna šta tačno predstavljaju – zarade, neiskorišćen godišnji odmor ili naknadu štete.
U tužbi ovog bivšeg zaposlenog stoji i da mu poslodavac nije dostavljao primerke ugovora o radu koje je potpisivao za vreme radnog odnosa na određeno vreme u ukupnom trajanju od 11 meseci, te on putem suda zahteva da se vrati na posao pod ugovorom na neodređeno vreme, ali i da mu JP „Komgrad“ isplati naknadu štete u iznosu od 480.000 dinara.
Drugi bivši radnik tog preduzeća je pokrenuo sudski spor zbog prestanka radnog odnosa koji je nastupio takođe u septembru prošle godine, nakon što mu je ugovor o radu na određeno vreme prethodno produžavan od 2017. godine, odnosno duže od 24 meseca, što je trenutni zakonski maksimum, te takođe traži da se vrati na posao u stalni radni odnos.
Iz bačkotopolskog Javnog preduzeća „Komgrad“ za Magločistač potvrdili su da su u toku sudski sporovi sa dva bivša radnika, ali su negirali da su im radni odnosi prestali nezakonito.
Kako su kazali u tom preduzeću, otkazi su u oba slučaja nastupili istekom vremena na koji su bili zaključeni, a ne jednostrano na zahtev poslodavca.
Izražavajući žaljenje zbog slučaja prvog bivšeg zaposlenog, u „Komgradu“ su naveli da je bio u radnom odnosu manje od godinu dana, da mu je ugovor istekao, te da ne postoji osnov za njegovo produžavanje niti prelazak u stalni radni odnos, i dodaju da je taj radnik povređen usled nepridržavanja propisnih mera bezbednosti i zaštite na radu.
„U vezi ovog događaja nadzor je izvršila nadležna inspekcija rada koja je konstatovala da je JP ‘Komgrad’ učinio sve da do povrede ne dođe. Kako je do povrede došlo isključivom krivicom zaposlenog, ‘Komgrad’ nije odgovoran za nastalu štetu niti ima pravo da troši novac poreskih obveznika da bi bivšim zaposlenima plaćao novčane naknade zbog štete koju su sami izazvali“, navelo je rukovodstvo tuženog preduzeća.
Kako su dodali, kada je reč o drugom zaposlenom, na njegov rad su u smislu povreda radnih obaveza konstantno primali primedbe koje su podnosili građani – korisnici usluga, ali i drugi zaposleni.
„Podneo je tužbu smatrajući da mu je radni odnos prerastao sa određenog na neodređeno vreme, ali je zanemario činjenicu da je JP ‘Komgrad’, kao javno preduzeće, korisnik budžetskog sistema, te se na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sisitemu, koji onemogućava prerastanje radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, čak i kada zaposleni radi duže od 24 meseca“, navelo je preduzeće u odgovoru.
U novembru prošle godine se pred Osnovnim sudom u Subotici vodilo pet sporova u kojima je JP „Komgrad“ tuženi, i tri u kojima je to preduzeće tužitelj u građanskim predmetima. Tužbeni zahtevi protiv tog preduzeća se odnose na naknade štete, isplate i dugovanja.
Prema evidenciji Osnovnog suda Subotica, protiv JP „Komgrad“ su tom sudu za poslednjih pet godina upućene četiri tužbe zaposlenih, od kojih se jedna odnosila na diskriminaciju i mobing, dok su preostala tri predmeta bila utvrđivanje ništavosti ugovora.
Izvor: Magločistač, N1