Svetska zdravstvena organizacija je pre više od dve decenije pokrenula inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti.
Cilj promocije fizičke aktivnosti je ukazivanje na doprinos u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja za sve generacije. Značajan cilj je usmeren ka mladima koji u procesu odrastanja treba da usvoje fizičku aktivnost kao važan deo svakodnevnog života.
Fizička aktivnost podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije i uključuje aktivnosti u slobodno vreme, kao i fizičku aktivnost u toku obavljenja poslova u kući i na poslu. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao vodeći faktor rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost odgovorna za četvrtinu slučajeva raka dojke, raka debelog creva i šećerne bolesti, te za oko trećinu slučajeva bolesti srca.
Posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih koji uglavnom vreme provode uz računar, mobilne telefone, tablete i TV. Statistike pokazuju da je u Evropi samo trećina mladih fizički aktivna prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine pokazalo je da odrasli sede u proseku 4,7 sati dnevno, a ekscesivni sedentarni stil koji podrazumeva sedam i više sati sedenja dnevno je imalo 23% odraslih stanovnika Srbije. U izvođenju aerobnih aktivnosti kao što su fitnes, sport, rekreacija ili vožnja bicikla barem 150 minuta nedeljno, učestvovalo je samo 11% odraslih uzrasta 18-64 godine. Svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% odraslih, a vozilo bicikl bar 10 minuta 9% stanovnika i to značajno više u Vojvodini (23,5%).
Fizička aktivnost dece je značajna za fiziološki rast i razvoj dece, izgradnju koštanog tkiva i dobru funkciju svih organa čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost kod dece i mladih povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno podsticati mlade da fizička aktivnost postane deo njihove dnevne rutine.
Pozitivni efekti svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih su vidljivi u boljem kvalitetu života, energiji i zadovoljstvu, kao i dobrom zdravlju u svakom periodu životnog ciklusa. Važno je ukazati da fizička aktivnost doprinosi kontroli nivoa masnoća u krvi, sprečavanju stvaranja ateroma u krvnim sudovima, u prevenciji i terapiji povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti, šećerne bolesti i depresije.
Za dobro zdravlje se preporučuje odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek i kao svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirаna i kontrolisana.
O promovisanju fizičke aktivnosti, kao i obeležavanju Međunarodnog dana saktivno učestvuje i Centar za promociju zdravlja, ZZJZ subotica, koji i na ovaj način, pokušava da ukaže na životnu potrebu i benefite kretanja i fizičke aktivnosti.