Na Božić pre 80 godina umro je Nikola Tesla. Jedan od najblistavijih umova sveta. Preduzetnici i vrhunski svetski pronalazači današnjice vide Nikolu Teslu kao pokretača novog doba elektriciteta, radija i robotike, pronalazača nad pronalazačima.
Svoje prve patente je prijavio 1877. godine. Mnoga su njegova otkrića pripisivana drugima, ali neke zabune su vremenom ispravljene i svet je saznao da je čarobni vizionar, Nikola Tesla bio otac radio-tehnike, radara, pra-otac robota, otac bežičnog prenosa energije i bežične telegrafije.
Rođen je 10. jula 1956. godine u selu Smiljanu u Lici. Bolešljiv u detinjstvu, uspeo je da ubedi roditelje da ga upišu u Tehničku školu u Gracu. Ostavši bez stipendije, posle očeve smrti odlazi u Prag da završi studije, ali počinje da radi u telegrafskoj kompaniji u Budimpešti.
I upravo tu dobija genijalnu ideju o obrtnom magnetnom polju, crtajući po pesku. Zatim odlazi u Pariz, da radi u kompaniji Tomasa Edisona, pa u Strazbur gde je konstruisao prototip indukcionog motora.
Tada Evropa koja ne shvata njegove izume mu postaje „tesna“, pa Tesla odlazi u Ameriku kako bi usavršio Edisonove mašine.
U to vreme svi uređaji radili su na jednosmernu struju, pa je Tesla počeo je da izučava višefaznu naizmeničnu struju. Poverenje mu je poklonio Džordž Vestinhaus koji je otkupio oko 40 Teslinih patenata i u Americi uspostavio novi sistem prenosa struje.
Tesla je radio u laboratoriji na Petoj aveniji u Njujorku. Nije tajna da je čitao klasike poput Bajrona, Puškina, Getea, Dantea i često ih kazivao. Bio je esteta. Govorio je „da je oženjen naukom“.
Ostvarenje dečačkog sna
Tesla je oduvek maštao da obuzda snagu Nijagarinih vodopada. Struja je tada bila sprovedena do grada Bafala, a električna energija koristila se za osvetljenje i industrijske mašine.
Nažalost, izgorela mu je laboratorija 1895. godine, a požar je odneo mnogo projekata na kojima je Tesla radio. Varnice veštačkih munja na kojima je radio naučnik dosezale su i do deset kilometara.
Predimenzioniran u svemu, Tesla je bio u stanju da radi po 21 sat svakog dana, a dešavalo se da bez trenutka predaha probdi u radu ravno 82 sata. Bio je stvaralac novih principa, jedan od vizionara naše civilizacije, čudesan čovek koji nije želeo da ima vremena ni zašta drugo osim za nauku.
Iako nije diplomirao, za života je stekao doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen za člana nekoliko najslavnijih akademija nauka.
Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, 40 hiljada dokumenata od velikog naučnog značaja, preko 700 patenata, dobio je Edisonovu medalju za otkriće višefaznog sistema naizmenične struje, a počastvovan je priznanjem da jedinica za merenje gustine magnetnog polja nosi njegovo ime.
Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte.
Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. Patentirao je oko 700 pronalazaka.
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
Poslednje godine života proveo je u Njujorku, sam i bolestan. Umro je u 87. godini, 7. januara 1943. u Hotelu „Njujorker“ u sobi 3327.
Sahranjen je u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Umro je siromašan, ali kao velikan nauke.
Urna sa pepelom preneta je u Teslin muzej u Beogradu 1957. godine.
