Ovaj tekst je prilika da se podsetimo da su neki od najopasnijih islamskih terorista ipak prošli “balkanskom rutom”, odnosno preko Subotice i obližnjih graničnih prelaza
Zahvaljujući Nikoli Perušiću, koji je, koristeći pretežno saznanja i objave mađarskih i naših medija, popisao najopasnije islamske teroriste koji su učestvovali u nekim od najvećih terorističkih napada u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i drugom zemljama, danas znamo da je značajn broj njih prošao “balkanskom rutom”, odnosno preko našeg grada i obližnjih graničnih prelaza.
Jedan od najpoznatijih među njima je Abdelmadžid Bušar, proglašen krivim za učestvovanje u podmetanju bombe u terorističkim napadima na vozove u Madridu 11. aprila 2004. godine. Od 13 postavljenih bombi, tri dana pred španske izbore, ubijeno je 192 ljudi, a povređeno oko dve hiljade. Za napad je prvo osumnjičena ETA, a zatim islamski ekstremisti, jer je Španija učestvovala u takozvanom ratu protiv terorizma na strani SAD.
Među šestoricom optuženih bio je i Bušar, uhapšen godinu dana kasnije, tačnije 23. juna 2005, u vozu na relaciji Subotica-Beograd, jer kod sebe nije imao nijedan identifikacioni dokument.
Pravac njegovog kretanja naveo je našu policiju da posumnja da nije u pitanju samo običan imigrant. Sumnju je izazvalo njegovo odelo. Prema navodima medija, bušar je imao falsifikovana iračka dokumenta na ime Midat Salah. Policija je prosledila članicama Interpola upit za identifikaciju, a Biro Interpola u Madridu je potvrdio identitet na osnovu otisaka prstiju.
Bušar je jedan od šestorice osumnjičenih za povezanost sa bombaškim napadima u Madridu. Španska policija uhapsila je 70 osoba koje su učestvovale u atentatu, a Bušar je treći koji je u inostranom zatvoru. On je bio glavni kurir madridskog terorističkog jezgra i jedini koji je preživeo upad policije u stan u Leganesu. On je tad izašao da izbaci smeće i povicima na arapskom alarmirao svoje saučesnike kad je ugledao policajce. Svih sedam terorista koji su bili u stanu izvršili su samoubistvo eksplozivom planiranim za buduće napade, dok je Bušar pobegao policajcima. U stanu u Leganesu nađena su Bušarova lična dokumenta.
Kao član Marokanske islamske borbene grupacije (GICM), Bušar je učestvovao u pripremi, kao i u samim napadima na vozove. Španiju je napustio sa još jednim madridskim teroristom, Mohamedom Afalahom, za koga se pretpostavlja da je poginuo u Iraku. Iz Barselone su otišli u Belgiju kako bi se našli sa Jusefom Belhadžom, glasnogovornikom Al kaide u Evropi, koji verovatno stoji iza imena Abu Duhana al Avganija, čoveka koji je saopštio da je Al kaida odgovorna za madridske atentate.
Sud je 2007. godine osudio 21 od 28 osumnjičenih za učešće u napadu.
Subotica je, potom, opet bila u vestima 30. aprila 2011. kada su na Horgošu, prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice, uhapšene su dve osobe, uz sumnju da je jedan od njih pripadnik terorističke organizacije “turski Hezbolah”. Međutim, kasnije nije bilo daljih informacija.
Dana 23. juna 2015. u nemačkom gradu Vircburgu dolazi do napada u kojem lice, identifikovano kao Riaz, sekirom napada ljude u vozu i ranjava četiri lica. Policija reaguje i ubija ga na licu mesta. Ispostavilo se da je Riaz, tada maloletan, prošao balkanskom rutom preko Mađarske. Islamska država preuzela je odgovornost za napad, objavljen je i video snimak na kojem se vidi osoba koja liči na njega kako maše nožem i govori da će ga upotrebiti da “zakolje nevernike” i “osveti” se za smrt muškaraca, žena i dece u muslimanskim zemljama. Kod optuženog za napad sekirom na putnike u vozu, u sobi je nađena ručno naslikana zastava Islamske države, a u toku napada on je navodno uzviknuo “Alahu ekber” (Bog je veliki).
Potom dolazi do terorističkih napada u Parizu, 13. novembra 2015. godine, kada u koordinisanoj akciji na šest mesta u centru francuske prestonice umire najmanje 130 ljudi. Povređeno je oko 350 ljudi.
Jedna od najvažnijih osoba u organizaciji pripreme napada bio je Bilal C, koji je organizovao prolaske terorista balkanskom rutom migranata.
Prema mađarskim izvorima, on je 16. jula 2015. stigao do Mađarske preko Grčke, Makedonije i Srbije. Ovog Alžirca, tada starog 20 godina, Islamska država uputila je da preko Abdelhamida Abauda proveri kako treba da se pređe preko raznih granica, kako reaguje policija i šta kontroliše, što je on redovno i javljao preko interneta Abaudu.
Kada je Bilal stigao u Budimpeštu, nabavio je mađarski telefon, proveo tamo nekoliko sati i nastavio putovanje vozom prema Austriji. Kod Đera ga je policija zaustavila zbog nezakonitog prelaska granice, privreden je i odvezen u izbeglički kamp u Tatabanji gde je za sebe rekao da je Sirijac. Nije imao putne dokumente, a azil nije tražio.
Abdelhamid Abaud se smatra za glavnog organizatora terorističkih napada u Parizu. On je prema podacima mađarskih obaveštajnih službi 1. avgusta 2015, zajedno sa Ajubom el Kazanijem, stigao u Mađarsku, takođe balkanskom izbegličkom rutom, prešavši iz Srbije u Mađarsku blizini Horgoša.
U Bumpešti su proveli nekoliko dana, a 5. avgusta su se sreli sa Bilalom C. Zajedno su otišli u Nemačku.
Svet je za Ajuba el Kazanija čuo kada se desio napad u vozu u Francuskoj oko dve nedelje kasnije. U vozu koji se kretao iz Amsterdama ka Parizu pokušao je da izvede teroristički napad. U toaletu je spremio automatsku pušku, ali su ga američki vojnici na odsustvu, zajedno sa drugim putnicima, sprečili u nameri da napravi masakr.
Još jedan terorist koji se vezuje za Suboticu i migrantsku rutu bio je Salah Abdeslam, logističar napada u Parizu koji je ipak u poslednjem trenutku odustao od detoniranja, a zatim je uhapšen. On je ostale teroriste razvozio po Parizu i pomagao u pravljenju eksploziva.
Međutim, on se predomislio i prsluk sa eksplozivom je bacio u kantu za smeće. On je više puta boravio u Mađarskoj. Prvi put 30. avgusta 2015, kada je došao u Kiškereš po Marokance Bilala Hadfija kog smo na televiziji videli u ulozi dželata sa likom dečaka, kako su ga zapadni mediji nazvali i Hakiba Akrua da bi ih prevezao u Belgiju. U septembu je došao opet po dva lica koja su prešla migrantskom rutom. Bilal Hadfi je bio jedan od bombaša samoubica u Parizu, a Hakib Akrau se digao u vazduh kada ga je otkrila francuska policija 18. novembra 2015. obojica, i Hadfi i Akrau su prešli u Mađarsku preko Kelebije.
Salah Abdeslam je došao i po Muhameda Belkaida, koji je ubijen u Belgiji dok je pomagao upravo Salehu Abdeslamu da pobegne iz Foresta u Briselu, kada mu je policija ušla u trag zbog napada u Parizu. Saleh je došao u Mađarsku i po Nadžima Lahrauvija, bombaša samoubica sa aerodroma u Briselu. Ovaj 24-godišnjak je izveo samoubilaški napad na aerodromu “Zavantem” u kojem su stradala najmanje 34 lica.
Salah Abdeslam je imao treće putovanje do Mađarske 17. septembra 2015. kada je došao po
Samija Amimura, Omara Mostefu i Muhameda Agada, kasnije napadače u pariskom klubu “Bataklan”.
Njih trojica su takođe došla u Mađarsku migrantskom rutom. Dok su čekali prevoz, uz lažne sirijske pasoše podigli su hiljadu evra koje im je poslao saučesnik iz Belgije.
Još jedan napadač iz Pariza, Ahmed Alkald, zanimljiv je za našu priču. On je početkom novembra 2015. pokušao da vozom Beč-Beograd pobegne u Tursku. Ovaj, tada 25-godišnjak, migrantskom rutom je 7. oktobra 2015. prešao iz Makedonije u Srbiju, pa se zatim uputio ka Austriji.
Još jedna zanimljivost je i da je srpska policija samo tri dana posle napada u Parizu, saopštila da je presekla lanac šverca oružja ka Francuskoj. U automobilu subotičkih registracija pronađeno je oko tri kilograma plastičnog eksploziva, detonatori, ručne bombe, tri automatske puške, dva puškomitraljeza i municija. Uhapšeno je i dvoje ljudi koji su oružje prebacivali, ali njihova imena nisu navedena.
Balkanskom rutom išao je još jedan terorista, Džaber al-Bakr. Prema dostupnim informacijama, on se u gradu Kemnicu na istoku zemlje spremao da izvede teroristički napad, ali je policija tragala za njim, a drugi migranti su ga odali policiji, te je na taj način sprečen da napad izvede. Prema izveštajima nemačkih medija, i on je u Nemačku došao balkanskom rutom. Kasnije se obesio u zatvoru u Lajpcigu, a njegov brat je, sporeći da je Džaber al-Bakr bio terorista, pretio da će kao izbeglica doći u Evropu da “osveti brata”.
Balkanskom rutom je u Nemačku stigao i “Naved”, optužen da je izveo teroristički napad u Berlinu, kada se napadač zaleteo kamionom na posetioce božićnog sajma. Za “Navedom” je raspisana poternica. Uhapšen je i osumnjičeni, ali se DNK uzorak nije poklopio sa uzorcima uzetim sa lica mesta. Kasnije je otkriven pravi terorista, podržavalac ISIS-a Anis Amri, koji je ubijen u bekstvu u Italiji.
Subotica je opet došla u vesti povodom terorizma kada je mađarska policija pre tri godine objavila da je na graničnom prelazu Horgoš-Reske uhapsila dve devojke osumnjičene za terorizam. Uhapšene su 18-godišnja državljanka Belgije i 19-godišnja Francuskinja. Kako je navedeno, devojke su “kružile Evropom”, a pogranična policija je tokom kontrole dokumenata ustanovila da je protiv obe devojke raspisana poternica povezana sa optužbama za terorizam. Nalazile su se u autobusu koji je išao iz Beča za Sofiju.
Koliko je kompleksna borba protiv terorizma pokazuje i primer Franka A, oficira nemačkkih oružanih snaga koji je živeo dvostruki život. Osim što je bio oficir Bundesvera, predstavljao se kao sirijski izbeglica koji je prošao balkanskom rutom, čuvao je oružje u Beču i nameravao da izvede teroristički napad za koji će kasnije biti okrivljene izbeglice. Da bi to bilo uverljivo, boravio je u centrima za izbeglice.
Priča o teroristima je veoma složena. Migrantska još i više. U njoj nema mesta za predrasude i uopštavanja, već samo za oprez i racionalan pristup čitavom problemu.