Pod sloganom „Živeo 10. okobar, Dan oslobođenja Subotice u Drugom svetskom ratu“, Udruženje Ekoslavija i Ženske studije i istraživanja organizovali su šetnju povodom Dana oslobođenja.
Svakoga dana prođemo pored objekata, institucija na koje često ni ne obratimo pažnju, a trebalo bi. Tek ako znate šta tražite i gde da gledate, ili poznajete istoriju Subotice, znaćete gde su završili meci u fasadi Gradske kuće, šta je bila Žuta kuća, zašto spomenik „Balada vešanih“ kod zgrade suda izgleda baš onako, ko su bili Kizur Ištvan, Matko Vuković i Lazar Nešić, čija imena nose škole u Subotici, ali i zašto je Železnička stanica, Trg slobode ili Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma-mauzolej, gde se svakog 10. oktobra polažu venci.
Kroz svojevrsnu antifašističku šetnju sproveli su nas Margareta Bašaragin, ispred Ženskih studija i istraživanja, podružnica Subotica i Dejan Mrkić, arhivista u Istorijskom arhivu Subotica.
Gradska kuća je danas spomenik kulture od izuzetnog značaja, neprocenjivo kulturno dobro, administrativni centar. Treći sprat ove arhitektonske lepotice krije svoje mračne stvari. Naime, tu je tokom Drugog svetskog rata bilo mučilište za sve one koji su se suprotstavljali ideologiji fašizma.
U neposrednoj blizini ulaza nalaze se udubljenja od metaka, gde su streljani oni koji nisu delili istu ideologiju i mišljenje. Bašaragin je istakla kako će se predsti inicijativa da to mesto bude obeleženo spomen-pločom.
Žuta kuća, velelepna građevina, spomenik kulture i Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku danas, pre osamdeset i dve godine je bio zatvor i zloglasno mučilište gde su mučeni i ubijeni grašani svih vera i nacionalnosti, a Žuta kuća bila je sedište Gestapoa sve do kraja Drugog svetskog rata. Žuta kuća I posle rata ostala u funkciji policije, kao što je bio slučaj sa mnogim zgradama u gradu.
Teror je bio strašan I tim veća je bila hrabrost svih koji su se borili za jednu ideju, koju su radili I za sledeće generacije, ne razmišlajući o sopstvenom žrtvovanju-rekao je Dejan Mrkić.
Spomenik “Balada vešanih” delo je vajara Nandora Glida. Tu su 18. novembra 1941. godine obešeni članovi Komunističke partije . Žrtve su bili Otmar Majer, Adolf Singer, Lola Voh I mnogi drugi.
Biste subotičkih oslobodilaca Lazara Nešića, Matka Vukovića I Ištvana Kizura nalaze se ispred banke, a Mrkić I Bašaragin izneli su niz detalja o životu I smrti ovih heroja. Podatak da je u Subotici svaki deseti građanin izgubio život iako nije bila na liniji fronta-dodao je Dejan Mrkić, arhivista. Mnogo ljudi završilo je u logorima, pogubljeno ili nestalo.
Železnička stanica, Trg slobode, ali I Spomenik palim borcima I žrtvama fašizma samo su deo jedne antifašističke priče koja treba da se pripoveda o hrabrosti ljudi koji su život dali za borbu protiv fašizma ali I slobodu budućih generacija. Možda ste se zapitali, čija imena nose ulice u Subotici ili škole. I kao što reče Margareta Bašaragin-sećanje je borba-pa hajde onda da se sećamo kako bi zauvek živeli oni koji su poginuli kao heroji.