„U Srbiji danas živi skoro pola miliona žena starosne dobi od 45 do 64 godine koje nema zaposlenje i prihode. Poslodavci i tržište rada ne posmatraju žene 45+ kao dragoceni resurs profesionalnog znanja, iskustva i veština, već ih radije zaobilaze kao nepoželjnu radnu snagu, isključujući ih iz ekonomskog života kao prestare i neprilagodljive intenzivnim promenama u poslovnoj sferi“, istaknuto je na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom „Žene 45 plus – Ravnopravnost na tržištu rada i kako je postići”
Mima Perišić, predsednica UO Udruženja „Žene na prekretnici”, koje je i organizator te konferencije, izjavila je za sajt Poslovi.infostud.com da su upravo godine kamen spoticanja za žene koje bi radile.
– Godine su jedan od ključnih faktora I zato mi tvrdimo da su žene 45+ među najugroženijim grupama na tržištu rada jer su diskriminisane po dva osnova – po osnovu roda i godina. Neka istraživanja urađena među poslodavcima su pokazala da, između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, poslodavci bi u 68% slučajeva odabrali osobu mlađu od 45 godina“. U Srbiji je i dalje veoma prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao, neopravdano uključuju pitanja o godinama života, porodičnom i bračnom statusu, ili automatski isključuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza – kaže Perišić.
Štednja države bila pogubna
Kako je nastalo Udruženje „Žene na prekretnici“ i koji su vam bili glavni motivi?
– Udruženje “Žene na prekretnici” nastalo je pre pet godina kao odgovor na veliki broj žena u godinama starijim od 45 koje su izgubile posao kao rezultat uvedenih mera štednje u javnom sektoru, zbog procesa privatizacije i odlaska mnogih firmi pod stečaj. Zato što su na udaru štednje bili posebno administracija i sektori zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, u kojima su većinu zaposlenih činile žene, one su bile prve žrtve otpuštanja. Ta situacija je doprinela daljem povećanju jaza u zaposlenosti između muškaraca i žena, i danas je taj jaz 14%.
Cilj našeg Udruženja jeste socijalno i ekonomsko uključivanja nezaposlenih žena u godinama starijim od 45 na tržište rada. Pokušavamao da ga ostvarimo kroz radionice i treninge kako bi nezaposlene žene stekle nova znanja i veštine, psihološku podršku, kao i relevatne informacije. To im omogućava da iskorače iz stanja izolovanosti i apatije u koje ih je gurnula nezaposlenost i da pokušaju da se ponovno aktiviraju zapošljavanjem, opredeljenjem za preduzetništvo ili kroz samozapošljavanje.
Kakva je struktura žena koje vam se javljaju?
– Struktura žena zavisi, naravno, od sredine. Kada smo držali radionice i treninge osnaživanja u Beogradu, oko 80% žene je imalo fakultetsku spremu. S druge strane, pre više od godine dana proširili smo program radionica i treninga u četiri grada i to u Nišu, Kragujevcu, Čačku i Aleksandrovcu, u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog drustva. Istraživanje koje je obavljeno sa nezaposlenim ženama u tim gradovima je pokazalo da su 65% polaznica radionica imale niže i srednje obrazovanje.
To potvrđuju i rezultati najnovije studije koje je Udruženje iniciralo pod nazivom „Ekonomski efekti usled manjeg učešća žena na tržistu rada“, a koje ukazuje da je među ženama koje traže posao najveći broj onih sa srednjim obrazovanjem, i da najveći broj nezaposlenih i neaktivnih žena živi u regionu Zapadne i Centralne Srbije gde je rodni jaz između zaposlenosti žena i muškaraca najveći
Da li je više žena sa radnim iskustvom ili se susrećete i sa onima koje sad traže prve poslove?
– Gotovo sve žene koje su do sada učestvovale imale su radno iskustvo, a mnoge od njih dugogodišnje. Na primer, istraživanje među nezaposlenim ženam 45+ u pomenutim gradovima je pokazalo da su imale prosečno 19,5 godina radnog iskustva, ali da uprkos tome ni jedna nije ostvarila pravo na penziju za koju je potrebno, kao što znamo 15 godine uplaćivanja doprinosa. To samo po sebi govori o nepovoljnim ugovorima i neformalnim uslovima pod kojima su radile. Danas one prosečno čekaju na posao 6 godina.
Koje ograničenja moraju da prevaziđu prilikom apliciranja za posao u smislu poznavanja procesa izrade CV, informatičke pismenosti, nastupa na razgovoru na posao? A, kakav je generalno stav poslodavca i društva, i šta se može učiniti na tom polju?
– Otežani položaj žena starijih od 45 godina na tržištu rada je utoliko izazovniji s obzirom na sužene mogućnosti da nađu novo zaposlenje, zato što nemaju iskustvo u traženju posla u promenjenim i konkurentnim uslovima na današnjem tržištu rada, nemaju pristup relevantnim informacijama i, najzad što zbog svojih godina nisu interesantne poslodavcima koji mahom zapošljavaju populaciju između 30 – 45 godina.
„Gospođo, šta vi tražite?“
Naša sagovornica navodi da je ovaj problem uzeo maha i da to sasvim precizno pokazuju i odlomci iz istraživanja „Ekonomsko osnaživanje: Prepreke i izazovi sa kojima se suočavaju nezaposlene žene 45+ na tržištu rada”, obavljeno u Nišu, Kragujevcu, Aleksandrovcu i Čačku.
– Navešću vam samo neke odgovore iz tog istraživanja: „Ja sam imala 47 godina kada sam ostala bez posla. Kada sam rekla da imam 47, usledilo je pitanje: „Gospođo, šta vi tražite ?”, a ja im rekoh: „Posao, a šta vama pada na pamet!?”. Situaciju dosta dobro oslikava i još jedan odlomak: „Sve sam obuke na Birou završila. I poslovnu komunikaciju i jezike i tkanje i sve što je bilo, ja sam završila. Da li mi je to pomoglo? Ne.”
Koje konkretne aktivnosti sprovodite kako biste povećali njihovu zapošljivost. Sa kim sve sarađujete?
– Aktivnosti nam se odvijaju u dva smera. Jedan je organizovanje radionica i treninga za pružanje psihološke podrške, novog znanja, veština i informacijama nezaposlenim ženama 45+. Teme se prilagođavaju potrebama žena pa su tako na terenu u četiri grada glavne teme bile: komunikacije, psihološka podrška, preduzetništvo sa fokusom na socijalno preduzetništvo, IT i e-marketing, pisanje biznis planova i informacije o mogućim izvorima finasiranja za start upove. Drugi smer našeg rada je proizvodnja jedinstvenih studija o položaju žena na tržištu rada čije rezultate i preporuke koristimo u javnom zagovaranju sa donosiocima odluka, drugim ključnim akterima i medija u cilju jačanja svesti o problemu rodne i starosne diskriminacije na tržištu rada i načinima njegovog rešavanja.
Šta su glavni zaključci nedavno održane konferencije?
– Konferenciju je bila završnica projekta “Druga šansa za žene koje imaju 45+ godina u Srbiji” koji je realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UNWomen), a u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji finansira Evropska unija. Projekat je obuhvatao ekonomsko osnaživanje žena u Čačku, Kragujevcu, Aleksandrovcu i Nišu. Jedan od glavnih ciljeva projekta bilo je pilotiranje mogućih modela ekonomskog aktiviranja nezaposlenih žena 45+. Projekat je pokazao da je udruživanje žena, a ne pojedinačni preduzetnički poduhvati, jedan od uspešnih modela za ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena starijih od 45 godina . Tako su u okviru projekta stvorena dva nova udruženja, a dva su preorjentisana na e-marketing radi povećanje ekonomske dobiti.
(Poslovi.infostud.com, Natalija Sekulić, foto: Pixabay)