Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kafa, so, brašno, šećer i začini samo su neke od namirnica koje mogu trajati mnogo duže od oznake na ambalaži „najbolje upotrebiti do”.
Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još uvek jestive hrane godišnje u EU završi u smeću, Evropska komisija će do kraja 2022. godine predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja. Sve države članice EU do 2030. godine trebalo bi, naime, da prepolove količine bačene hrane.
Nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane potvrdilo je ono na šta se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake roka trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga bacanja ogromnih količina hrane. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”.
Naime, „najbolje upotrebiti do” znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.
Jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod i „upotrebiti do”, koja građanima kaže dokad je hrana sigurna za jelo i „najbolje upotrebiti do”, do kad zadržava optimalni kvalitet. Postoji i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do”, te da ostane samo rok do kada je hrana sigurna za jelo.