Davne 1923. godine Himet Nezirović, na nagovor jednog Subotičanina, došao je iz Beograda u Suboticu i zakupio prostor u kojem se danas nalazi “Telenor”. Tako subotički “Pelivan” postaje najstariji lokal koji će za dve godine obeležiti stogodišnjicu rada jedne porodice koja svoju ljubav prema sladoledu prenosi sa generacije na generaciju. Iako je svojim trudom i radom otkupio ceo lokal, nakon nacionalizacije, poslastičarnica “Pelivan” premeštena je na adresu na kojoj se danas do nalazi.
Himetov unuk, Ismail Nezirović, treća je generacija u porodici koja svaki dan proizvodi sladoled sa istom ljubavlju kao i pre jednog veka.
— Naša etnička zajednica, a mi smo Goranci, bila je primorana da odlazi sa Šar planine, iz pasivnog kraja, uglavnom u Grčku. Tamo su sa osmehom prodavali sladoled i usavršavali tehniku proizvodnje, pa je naš recept sto godina ostao isti. Radimo na nadogradnji novih vrsta, ali tradicionalan recept ne menjamo.
Za period jednog veka došlo je do raznih promena. Menjale su se strukture, menjala se vlast, samo je “Pelivan” ostao isti!
— Sto godina je dug period. Sada će doći četvrta generacija koja će nastaviti da radi i da vodi ovaj lokal. Možda ima nekih lokala koji su prodati, pa je neko nastavio da radi pod istim imenom, ali je naša poslastičarnica po tome specifična, jer radimo toliko godina unutar jedne familije. Imali smo sreću što je deda odabrao baš ovaj grad, jer tu vlada šarolikost ljudi. Brzo smo se prilagodili. Znate, mi smo Subotičani. Svi smo mi kasnije rođeni ovde, moja deca su Subotičani — sa ponosom priča Ismail.
Njegova najveća želja jeste da ćerka i sin preuzmu ovaj porodični posao.
— Imam ćerku i sina. Sin je trenutno u inostranstvu, dok je ćerka u Subotici i već pokazuje interesovanje. Verujem da će se i sin vratiti jednog dana i da će oboje nastaviti da vode “Pelivan”. Znate, bila bi šteta stati posle sto godina. Bilo bi tužno da nešto nestane. Posle veka bitisanja, to bi bilo bolno. Ja lično ne bih mogao da to podnesem. Zato ću raditi do duboke starosti, dokle god budem mogao — zaključuje gazda “Pelivana”.
U ovoj poslastičarnici su se dešavala nova poznanstva, nove ljubavi, a Ismail i njegova porodica svake godine isprate na hiljade maturanata čije porodice mesto za čast odaberu baš njihov lokal. Svako ko prođe pored “Pelivana” uvek će dobiti širok osmeh i najlepši sladoled, sladoled pun ljubavi.