Novi izveštaj Instituta „Batut”, pokazuje da trećina gradskih vodovoda u Srbiji ima zdravstveno neispravnu vodu za piće, dok je kvalitet vode seoskih vodovoda, pogotovo južno od Save i Dunava, upitan jer se kontrola vrši nerednovno ili ni ne postoji. Od ukupno 156 kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja, u našoj zemlji je svega 105 (67,3 odsto) ispravno, pokazuje Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za prošlu godinu.
U Vojvodini se nalazi najveći broj vodovoda kod kojih je utvrđena fizičko-hemijska neispravnost, kao i vodovoda sa udruženom neispravnošću, dok se najveći broj mikrobiološki neispravnih vodovoda nalazi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Konstatovano je da postoji čak 15 mesta u našoj zemlji u kojima su vodovodi sto odsto nesipravni, a to su: Srbobran, Čoka, Kanjiža, Ada, Žabari, Bač, Bački Petrovac, Titel, Žabalj, Senta, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Sečanj i Nova Crnja.
Građani Sente, zabrinuti su zbog najnovijih podataka, te traže od nadležnih brzu i adekvatnu reakciju.
„Senta ima vodu koja po fizičko-hemijskim i mikrobiološkim svojstvima nije ispravna. Građani to u svojoj svakodnevici doživljavaju tako što kada odvrnu slavinu vide da je ta voda mutna i s vremena na vreme sivkasto-žućkaste boje i neprijatnog mirisa. Kada tu vodu, koja je nalik barskoj, natočite u čašu ili kadu, odmah se zapitate da li je ona pogodna za piće i kupanje. Građani očekuju rekaciju lokalne samouprave, nadležnog ministarstva ili javnog preduzeća koji će ih uputiti u koje svrhe ova voda može da se koristi.
Na sajtu Zavoda za javno zdravlje Kikinde vidimo da je na osnovu uzorkovanja, koje je sprovedeno prošlog meseca, senćanska voda sto odsto fizičko-hemijski neispravna, a oko 13 procenata mikrobiološki. Prema aktuelnom stavu Međunarodne zdravstvene organizacije ukoliko je mikrobiološka neispravnost iznad 5 procenata, ta voda se smatra neodgovarajićom za konzumaciju. Zato smatramo da nam treba obezbediti cisterne na određenim lokacijama u gradu, putem kojih bismo se snabdevali vodom koja je boljeg kvaliteta nego ova koja trenutno teče kroz naš vodovod. U dužini od nekoliko desetina kilometara pod Sentom su stare dotrajale vodvodne cevi, koje su postavljene 1950-ih ili šezdesetih godina, i te cevi usled korozije dovode do kvarova i utiču na kvalitet vode koja kroz njih protiče. Ovakva situacija nije od juče, iz godine u godinu imamo ovakvo stanje koje ide sve gore. Dugoročno rešenje bi bilo da se što pre pristupi izgradnji Fabrike vode.” – kazao je Goran Jovanović, stanovnik Sente.
Osim vode u Vojvodini koja je neispravna na samom izvoru, Batutov izveštaj pokazuje da zagađanu vodu toče i građani koji žive u područjima bogatim prvoklasnom izvorskom vodom. Tako se, na primer, na listi gradskih naselja sa mirkobiološki neispravnom vodom nalaze i Čajetina, Bajina Bašta, Sjenica, Žagubica, Petrovac na Mlavi.
Pored vode koja je opasna po zdravlje zbog toga što izvire iz zemlje bogate teškim metalima, Srbija ima mesta poput Žagubice i Čajetine, koja imaju prvoklasnu izvorsku vodu, ali usled nestručnog tretmana i prolaska kroz lošu vodovodnu mrežu do potrošača stiže zagađena.