Građani se sve opreznije zadužuju kod banaka.
Na to ukazuju i podaci iz Kreditnog biroa, ali i zvanična statistika Republičkog geodetskog zavoda koja pokazuje da je udeo kreditnih kupaca u kupovini nekretnina u poslednjem kvartalu prošle godine postao jednocifren i da iznosi svega devet odsto. To bi moglo da ukazuje ili na pad kreditne sposobnosti građana ili na previsoke kamate po kojima nije isplativo pozajmljivati novac.
Ako je promenljiva kamatna stopa koja je trenutno između 5 i 6 odsto građanima skupa i neizvesna zbog rasta euribora, fiksna je sigurno još skuplja, jer i one retke banke koje je nude ciljaju između 8,5 i 10 odsto. Postavlja se pitanje koliko je u ovom trenutku isplativo “zarobiti se” po nepromenljivoj ceni, kada sva istraživanja i procene pokazuju da stope od druge polovine godine više – neće rasti.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da kod stambenih kredita, koji su dugoročni, uvek postoji dilema da li ih uzeti, ali da se jednoj kategoriji kupaca oni ipak isplate i u trenutnoj situaciji.
“Moj princip je da, ako vam je rata ili renta blizu ili nešto malo veća, ne postoji dobar trenutak, već da uvek treba uzeti kredit ako to rešava stambeno pitanje. Za 30 godina ne možete znati da li je bolje da imate fiksnu ili varijabilnu kamatu. Njena ciklična promena nekada će vam odgovarati, nekada neće, ali u proseku, kupovinom stana se branite od inflacije. Ako je visoka inflacija rastu i cene nekretnina i zakupa. Potrebno je da prođu još jedan ili dva kvartala da vidimo rezultate prvih aktivnosti podizanja referentne kamatne stope. Očekujem da će doći do smanjenja inflacije, samo se bojim recesije”, kaže profesor Musabegović za Euronews Srbija.
Prema podacima iz izveštaja Kreditnog biroa u januaru je dug stanovnika Srbije po bankarskih kreditima blago uvećan, dok je došlo do smanjenja duga pravnih lica i preduzetnika. Od ukupno 1.428,2 milijarde dinara duga stanovništva, za stambene i kredite za adaptacije duguje se 628,1 milijardu, dok je 661,4 milijardi dinara dug po gotovinskim kreditima, a u toj kategoriji zabeleženo je i najveće januarsko uvećanje od 0,7 posto.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija kaže da bi trebalo još nekoliko meseci da izdržimo povećanje rata na kredite, a da bi na jesen situacija trebalo da postane vedrija.
“Očekujem da će talas poskupljenja novca trajati do sredine godine, možda do septembra ili oktobra, do kada se očekuje da će centralne banke podizati kamatne stope. Inflacija je bila 10, a sada se čini da počinje odbrojavanje na dobru stranu i da se iz meseca u mesec smanjuje za jedan prorcenat. Pala je na 8 odsto, a tim tempom bi 2024. mogla da se zaustavi između 3 i 5 odsto što daje manevarskog prostora kreatorima monetarne politike da malo popuste, a onda će i cena novca biti niža”, kaže Vasić.
Opširnije na: Euronews