Međunarodni Dan radnika ili Praznik rada ima duboke korene u 130 godina tradicije radničkog pokreta i napora za poboljšanje uslova rada širom sveta.
U znak sećanja na stotine hiljada američkih radnika koji su krajem 19. veka izašli na ulice, Prvi maj se slavi kao Međunarodni praznik rada.
Kako je sve počelo?
Sa porastom industrijske revolucije, porasla je potražnja za radništvom i sindikatima. Tokom pedesetih godina 19. veka, pokreti radnika širom sveta su imali za cilj da smanje radni dan sa deset na osam sati. Američka federacija je na prvom kongresu 1886. godine pozvala na generalni štrajk 1. maja, a zahtev je bio osmočasovni radni dan, što je na kraju kulminiralno pobunom u Hejmarketu.
Prvomajski protesti su usledili nakon kongresa, a u Čikagu u masi demonstranata eksplodirala je neidentifikovana bomba, nakon čega je policija otvorila vatru. U tom sukobu je poginulo više policajaca i civila, a više desetina osoba ostalo je povređeno.
Nakon toga, stotine radničkih vođa i simpatizera je uhapšeno, dok su neki osuđeni na smrt vešanjem. Poslodavci su povratili kontrolu nad radnicima, a radni dan od deset ili više sati ponovo je postao norma.
Druga internacionalna, evropska federacija socijalističkih partija i sindikata, 1889. godine proglasila je 1. maj kao Međunarodni dan radnika. Sve do danas, za radnike i sindikaliste širom planete, Prvi maj postao je simbol solidarnosti i borbe za bolje uslove rada.
Ciljevi pokreta koji je pokrenuo Međunarodni dan radnika bili su poboljšanje uslova rada radnika, kao što su bolje plate, kraći radni dani i sigurniji uslovi rada.
Šta je Međunarodni praznik rada?
Prvi maj, poznat i kao Praznik rada ili Međunarodni dan radnika, obeležava se 1. maja i državni je praznik u više od 80 zemalja sveta. Simbolično proslavlja doprinos radnika, promoviše radnička prava i obeležava istrajnost radničkog pokreta.
Prvi maj takođe obeležava dolazak proleća na severnoj hemisferi, međutim, primarno je ostao povezan sa sindikalnim aktivnostima krajem 19. veka.
Katolička crkva je ustanovila praznik Svetog Josipa Radnika 1. maja 1955. godine, piše Investopedia. Na Prvi maj širom sveta održavaju se protestni skupovi i demonstracije, koje nekada i dovode do sukoba sa policijom.
Svoj puni sjaj Praznik rada doživljava tek sa dolaskom komunista na vlast, kada Prvi maj postaje jedan od glavnih državnih praznika na ovim prostorima.
U bivšoj SFRJ, Praznik rada ironično postaje – neradni dan.
Izvor: N1 Sarajevo