Četvrtinu nezaposlenih, nešto više od 117.000, čine upravo žene starosti između 45 i 65 godina, navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
One su, smatra Mima Perišić iz Udruženja Žene na prekretnici, dvostruko diskriminisane na tržištu rada: po rodu i po godinama starosti.
„Pojedina istraživanja, a i iskustva žena sa kojima smo radili potvrđuju da će poslodavci između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti u gotovo dve trećine slučajeva da izaberu osobu mlađu od 45 godina.
„Zbog toga ove žene gube samopouzdanje, smanjuju im se kontakti, a samim tim i teže dolaze do informacija, što su važni preduslovi za uspešno pronalaženje novog radnog mesta”, dodaje.
Podaci NSZ-a pokazuju da žene ovih godina u proseku tragaju za novim poslom do šest godina.
„Baš zbog problema oko zapošljavanja, one su spremne da rade bilo koji posao i ispod svojih kvalifikacija ili u ‘sivoj’ zoni, veliki broj njih je na privremenim ugovorima ili su neformalno zaposlene, nemaju pravnu zaštitu, penziono ni socijalno osiguranje. Oko 300.000 još nije ostvarilo uslove za penziju, radni staž ili godine starosti, a sve je manje šansi da će se zaposliti i uspeti da steknu taj uslov, što govori i o rizicima koji ih očekuju u poznijem dobu”, ukazuje Perišić.
Zakon o rodnoj ravnopravnost prepoznaje 45. godinu starosti kao granicu posebne osetljivosti na tržištu rada, a u novoj Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 20230. žene starije od 45 godina jesu prepoznate kao grupa koja se teže zapošljava.
Kako se u dokumentu navodi, „primenjivaće se mere inovativnih programa i usluga za njihovu aktivaciju kako bi se povećalo njihovo zapošljavanje i samozapošljavanje, kao i kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju”.
Nedostatak motivacije i česte osude članova porodice samo su neki od problema sa kojima se veliki broj žena ove starosne grupe susreće, ukazuju iz Udruženja Žene na prekretnici.
Da postoji neravnopravnost prilikom zapošljavanja pokazuje i veliki broj pritužbi na adresu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koje podnose upravo žene.
Mima Perišić kaže da je problem postao evidentan u vreme promena privrednog sistema, sa privatizacijom, lakšim otpuštanjima i reformama na svim nivoima.
„Žene su bile prve na spiskovima tehnoloških viškova u mnogim institucijama i privrednim društvima.
„Paralelno sa tim, i godine za ostvarivanje prava na penziju se stalno pomeraju ka poznijim godinama, tako da je od 45 do više od 60 godina dug period za ženu bez izvora prihoda i nemogućnosti da ostvari uslov za penziju – plaćeni radni staž”, dodaje.
Postojanje rodnog jaza na tržištu nije samo kršenje ženskog prava na rad već se nanosi finansijska šteta državi, ali i društvu.
„Studija je pokazala da bi podjednako zapošljavanje žena kao i muškaraca dovelo do povećanja BDP-a za 4.8 odsto.
„Državna kasa bi se punila porezima i doprinosima na zaradu, smanjila bi se socijalna davanja i generalno bi se povećala platežna moć žena – društvo bi bilo na dobitku i to u iznosu od 1,8 milijardi evra”, navodi Perišić rezultate istraživanja.
Posao ne donosi samo ekonomsku nezavisnost, već utiče i na mentalno zdravlje.
Podaci NSZ-a pokazuju da žene između 45. i 65. godine u proseku tragaju za novim poslom do šest godina
Predsednica Udruženja Žene na prekretnici primećuje pomake na ovom polju, ali ne u dovoljnoj meri.
Ona ukazuje da se u tekućoj Strategiji zapošljavanja rodni aspekt tretira kao posebna „ženska” mera, ali da zapravo nije uključen u strategiju.
„Ništa se neće promeniti dok javne politike zapošljavanja ne postanu mnogo više rodno i starosno senzitivne”, dodaje.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se u poslednjih nekoliko godina poslodavci sve više odlučuju da zaposle žene u petoj deceniji, iako aktivisti kažu da stanje na tržištu to ne pokazuje.
„Istraživanje mera aktivne politike zapošljavanja pokazuje da je vrlo mali procenat starijih žena uključen u finansijske mere koje su po pravilu mnogo efikasnije, poput mera obuka ili direktnog kreiranja radnih mesta kroz subvenciju poslodavcima.
„Praksa pokazuje da je položaj žena bolji u državnom i javnom sektoru u poređenju sa privatnim, s obzirom da su određene oblasti rada dominantno ženske, poput zdravstva, obrazovanja, socijalnog rada i finansijskih usluga”, ističe ona.
Podaci NZS-a pokazuju da postoji velika potreba za radnom snagom, posebno sa srednjom stručnom spremom, u oblasti uslužnih delatnosti, ugostiteljstva, a sa druge strane veliki broj žena u petoj deceniji raznih kvalifikacija i dalje traži posao.
Izvor: BBC