Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, sa partnerima danas je sproveo panel diskusiju o praćenju sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosi.
„Cilj je da građanima Subotice, organima vlasti, i svima onima koji rukuju našim podacima objasnimo značaj i potrebu za zaštitu ličnih podataka odnosno bezbednu upotrebu ličnih podataka, da svi oni koji imaju potrebu i zakonsku obavezu da obrađuju naše lične podatke da rade na taj način da ne zadiru u našu privatnost i da naši podaci budu zaštićeni onako kako to zakon propisuje i onako kako je u drugim modernim javnim sistemima. Mogu reći da je i kod nas situacija vrlo slična kao u većini država članica Evropske unije, u razgovoru sa poverenikom zaštite podataka EU, mogu reći da sam ohrabren bio posle tog razgovora, jer ni kod nas nije drugačija situacija. I to nije samo zbog toga što je naš zakon usaglašen sa zakonima EU, već je i praksa ista. U današnje vreme ubrzanog razvoja tehnologije, veštačke inteligencije svi se nalazimo pred izazovom, koji se bavimo zaštitom podataka o ličnosti“, pojasnio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja.
„Jedan od načina da zaštitimo lične podatke je da se obratimo i upoznamo one koji sa njima rade kako da obrađuju naše podatke i pomognu u očuvanju istim. S druge strane, želja je da se upoznaju građani šta sve spada u podatke o ličnosti, jer oni često zanemare činjenisu da su pored imena i prezimena, adrese i lične karte, to je i IP adresa, garderoba koja se nosi, šta jedemo, koja kola vozimo, sve su to podaci o ličnosti, koje treba zaštititi.
Potrebno je objasniti svima o zaštiti podataka sa jedne strane , onih koji obrađuju podatke i onih čiji se podaci obrađuju. Bitno je da zaštita podataka uđe u obrazovni sistem u osnovnim i srednjim školama, kao značajna tema koja treba da bude usmerena ka najmlađima, jer oni su najugroženiji“, objašnajavao je Marinović.
Posle Kragujevca, Niša i Beograda ovo su prve panel rasprave na ovu temu, i sam projekat u saradnji sa nemačkim GIZ-om traje 29 meseci. Cilj je da se o ovoj temi priča i da se zaštita podataka o ličnosti podigne na viši nivo, čulo se na današnjem panelu.
U praksi postoji više problema. Pozitivno je da je Srbija lider u procesu digitalizacije, naši IT stručnjaci su izvozni potencijal. Sa svakim novim „e“, „e uprava, e banka, e pacijent, e dnevnik“ uvodi se novi način obrade podataka koji je funkcionalniji, brži, ali je sa druge strane pitanje kako ti podaci cirkulišu, kako se štite. Tu je ta opasnost civilizacije i upitno je, ako veštačka inteligencija obrađuje naše podatke, koliko je to sigurno. Mnogo je upotrebe veštaške iteligencije, i mnogo je tekstova na tu temu, ali je malo tekstova na temu opasnosti koja vreba.
Uvodi se identifikacija preko lica, i to nije novina samo kod nas. Problem je kako kontrolisati i zaštititi obradu takvih podataka. Ako se traži počinilac teškog krivičnog dela, ili nestalog lica, fokus je softverski koji ne sme da se koristi u druge svrhe.
Oko 90 posto svih žalbi na organe vlasti zbog nezadovoljstva postupanja po zahtevima za slobodan pristup, od ignorisanja ili nezadovoljstva dobijenim odgovorom, podnose građani, pojedinci. Slede novinari, udruženja građana pa i sama vlast.
Građani imaju svakakvih zahteva, i oni koji nisu od javnog značaja. Novinarski zahtevi su uvek „škakljiviji“, to se posebno videlo u vanrednom stanju, gde novinari pitaju inforamcije koje su od interesa za javnost, javnog su značaja i aktuelni su. Najzatvorenije institucije su Ministarstvo unutrašnjih poslova, gde se podnosi ubedljivo najviše žalbi, ali se ne može po tome zaključiti da su najzatvoreniji, neka ministrastva procentualno više, ne odogovaraju na zahteve.
Ključni problem od kad postoji ovaj Zakon o zaštiti podataka je „ćutanje administracije“, u korpusu svih žalbi, toga je bilo preko 70 posto. Od kad je najavljeno da će biti kazni na ovu situaciju, da će poverenik izdavati prekršajne naloge ovlašćenim licima, organima vlasti za postupanje ili nepostupanje po zahtevima, procenat je pao na 37 posto. Izdato je nekoliko stotima prekršajnih naloga, i u svrhu kazni naplaćeno je nekoliko miliona dinara.