Privredni rast u Srbiji u 2023. godini biće 1,5 odsto i najslabiji na Zapadnom Balkanu, za razliku od 2020. i 2021. kada je po rastu Srbija bila lider u regionu, rekao je ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, Branimir Jovanović.
On je rekao da postoje dva razloga za posustajanje u rastu, a prvi je što se „Srbija nije baš snašla u krizi izazvanoj ratom u Ukrajini“.
Srbija je, kako je rekao, odabrala da bude pasivni posmatrač, a taj ambivalentni stav se ne dopada zapadnim investitorima, koji su bili nosioci rasta Srbije proteklih godina, pa su strane investicije iz EU pale oko 18 odsto u 2022. godini.
Drugi razlog za sporiji rast je, kako je rekao, što je Srbija odabrala ekonomski model da se privredni rast zasniva na stranim investcijama, kao glavnim motorom rasta, što ne može doneti dugoročni i održiv razvoj. Strane investicije su, po njegovoj oceni, poželjne, ali nisu dovoljne jer da bi se postigao dugoročan i održiv razvoj potrebne su i domaće privatne investicije, a njih u Srbiji gotovo i da nema.
Trebalo bi, kako je rekao, iskoreniti i siromaštvo i smanjiti klasne razlike, a u Srbiji se po tim pitanjima ništa ne radi, a ne ulaže se ni u zelenu transformaciju.
Odgovarajući na pitanje zašto je u Srbiji inflacija veća nego u Evropi pa i dalje raste dok u Evropi pada, Jovanovć je rekao da Srbija, kao i sve ekonomije Zapadnog Balkana, imaju veće učešće hrane u indeksu potrošačkih cena.
Siromašniji ljudi, prema njegovim rečima, više novca troše na hranu i zbog toga je u Srbiji visoka inflacija, a glavno pitanje je zašto još raste, u martu je bila 16,2 odsto, dok je u decembru bila 15,1 odsto, u situaciji kad inflacija usporava skoro svuda u regionu i Evropi.
Na pitanje da li je privredni rast dovoljan da Srbija može da vraća dugove i podiže plate i penzije, Jovanović je rekao da to, zbog zbog visoke inflacije, trenutno nije problem.
„Inflacija je poznata kao skriveni porez, jer povećava cene, plate i profite firmi, a time i prihode koje država prikuplja od poreza na njih. Zato su budžetski prihodi 2022. godine u Srbiji porasli 13,4 odsto, a javni dug se smanjio sa 57,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 55,6 odsto, međutim, za par godina, kada se inflacija stabilizuje na dva-tri odsto, a kamatne stope na međunarodnim tržištima kapitala ostanu povećane, servisiranje duga i povećanje plata i penzija neće ići tako lako“, ocenio je Jovanović.
Dodao je da je povećanje plata i penzija opravdano u „inflatornim epizodama i sa socijalne i sa makroekonomske strane“. Ako se plate i penzije ne povećaju kada cene rastu, to dodatno povećava već visoku stopu siromaštva.
Inflacija, prema njegovim rečima, smanjuje realne prihode ljudi, što smanjuje potrošnju i usporava privrednu aktivnost, a povećavanjem plata i penzija to se sprečava.
„Ipak neophodno je shvatiti i da povećanje plata i penzija nije dovoljno da bi se smanjilo siromaštvo i osigurale više stope rasta. To jeste potrebno da se stanje ne bi pogoršalo, ali nije dovoljno da bi se stanje poboljšalo. Potrebne su i strukturne reforme, kao što je reforma sistema socijalne zaštite, čime bi se smanjili socijalni problemi, kao i industrujska i inovacijska politika, čime bi se podstakle domaće investicije“, rekao je Jovanović.
Istakao je da spoljni dug trenutno nije previsok, nešto je niži od 70 odsto BDP-a, što je puno manje nego u EU, gde iznosi 118 odsto BDP-a. Osim toga, kako je rekao, javni dug je zadnjih desetak godina u Srbiji stabilan, stalno fluktuira oko tog nivoa, ali postoje rizici jer više kamatne stope koje se očekuju narednih godina mogu dovesti do toga da dug ponovo počne da raste, kao 2010. godine.
Izvor: Biznis.rs