Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2023. pokazuje da je u Srbiji na tržištu nepokretnosti nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa, saopštio je taj zavod.
„Pored smirivanja aktivnosti, tržište nepokretnosti i dalje drži viši nivo u odnosu na predpandemijske vrednosti. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 3,3 milijardi evra, što je za 81 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2019. (pre pandemije) i za 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine“, navodi se.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvoj polovini 2023. godine iznosio je 60.014, što je za 26 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije i za 12 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine, dodaju iz RGZ.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto).
„Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti zauzima prodaja stanova (1,8 milijardi evra), sa učešćem od 54 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti)“, saopšteno je.
U Beogradu, u prvom polugodištu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 1,7 milijardi evra, od čega je najviše potrošeno na kupovinu stanova – 1,1 milijardi evra.
U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Srbiji za drugi kvartal 2023. godine, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine.
Izvor: N1