Neki od zakona koji su stupili na snagu od Nove godine jednima će doneti povećanje plata i penzija, a drugim veće izdatke i tehničke poteškoće.
Firme koje plaćaju Porez na dodatu vrednost (PDV) moraće da pređu na elektronske fakture, zbog čega je već bilo problema, dok će onima koji plaćaju paušalni porez, poput frizerskih salona, advokatskih kancelarija i frilensera te dažbine verovatno porasti.
Ovo je pet zakonskih novina koje će verovatno najviše osetiti pojedinci i firme u Srbiji.
1. Povećanje plata i penzija
Od 1. januara, plate u javnom sektoru u Srbiji su uvećane za 12,5 procenata, a penzije za 12 odsto. Vojna lica će, prema najavama najviših zvaničnika, imati veće plate za 25 odsto, ali će svi to povećanje osetiti tek od februara.
Glavni zadatak ove cele 2023. biće da se broj pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.600 podigne na 5.000.
Od ove godine, žene stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 15 godina staža osiguranja i 63 godine i šest meseci života. Oba pola mogu u penziju, ukoliko ispune uslov od 45 godina staža. Pomeranje starosne granice će biti do 2032. godine kada će žene moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego sada.
2. Paušalcima preti veći porez
Preduzetnicima koji u Srbiji plaćaju paušalni porez od 1. januara 2023. godine bi ti nameti mogli značajno da porastu jer ističe uredba koja propisuje da poreska obaveza ne može da se poveća više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Poreski savetnik Aleksander Segedi rekao je da je vlast u Srbiji donela tu uredbu kao privremeno rešenje dok se korenito ne uredi sistem paušalnog oporezivanja, ali to nije učinjeno, delom i zbog problema sa pandemijom, prenosi Ekapija.
3. Zakon o elektronskom fakturisanju
Noviteti od 1. januara 2023. uticaće i na one koji plaćaju PDV. Od početka godine primenjuju se odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između privatnih firmi.
Iako je privredi potrebna digitalizacija, deo velikih firmi koje su tokom prošle godine već prešle na ovakav sistem, u praksi su se suočile sa mnogim teškoćama, kaže Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku.
„Pokazalo se da softverska rešenja ne funkcionišu dovoljno u praksi i mnogo je problema u primeni.
4. APR uz registraciju nudi mnoge elektronske usluge
Od sredine januara pristup e-uslugama Agencije za privredne registre biće omogućen sa jedinstvenim identifikacionim nalogom eID preko Portala za elektronsku identifikaciju.
Među tim uslugama APR-a su i eDostavljanje finansijskih izveštaja, eRegistracija ponuđača, eRegistracija osnivanja D.O.O i preduzetnika, eGrađevinske dozvole, eEvidentiranje stvarnih vlasnika i druge usluge dostupne na portalu sa eServisima Agencije.
Oni koji do sada nisu imali korisnički APR nalog, od 16. januara 2023. godine treba da ga kreiraju preko eID.gov.rs, posle čega će automatski biti preusmereni na sistem APR-a.
5. Nova pravila za izvoz u Nemačku
Kompanije koje izvoze sirovine, komponente, poluproizvode i usluge moraće da poštuju ljudska prava i dokažu da nisu zagađivači životne sredine, u skladu sa novim zakonom o lancima isporuke u Nemačkoj.
Ovaj propis se ne odnosi na srpske kompanije koje izvoze gotove proizvode, već isključivo na dobavljače, prenosi Paragraf.