Za sada nije moguće zvanično saznati jesu li preventivne mere protiv kovida 19 uticale na smanjenje ostalih respiratornih infekcija. Očekuje se da jesu, a precizni zvanični podaci na ovu temu biće dostupni tek početkom sledeće godine
Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine
Unos podataka o svim respiratornim infekcijama obavlja se krajem svake godine, jer tek na jesen i naročito u zimu bude povećan broj ovakvih infekcija. Bilo bi nezahvalno unapred donositi zaključke, ali očekivano je da bude smanjen broj i drugih infekcija ukoliko poštujemo propisane epidemiološke mere – nošenje maske, držanje distance, pranje ruku i slično. Uobičajeno je da u ovo vreme bude prisutna epidemija gripa, a sada do nje još nije došlo. Ovakve izveštaje Zavod za javno zdravlje dobija početkom marta naredne godine, a moguće da će u ovim uslovima biti i nešto kasnije.
Obolevaju i najzdraviji
Akutne respiratorne infekcije (ARI), pored zubnog karijesa, predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Od ovih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, a deca još češće. Prirodna otpornost organizma se sa snižavanjem temperature znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama disajnih puteva. Puna radna aktivnost i duži boravak grupe ljudi u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha doprinose većoj učestalosti oboljevanja (kancelarije, vrtići, škole, pozorišta, skupovi, prevozna sredstva).
Infekcije disajnih puteva najlakše se šire sa obolele osobe na zdravu, direktnim kontaktom. Prilikom kašlja i kijanja, putem vazduha, kada obolela osoba maramicom ne prekriva nos i usta. Tada se u vazduh rasprše kapljice sekreta gornjih disajnih puteva, kao aerosol koji sadrži uizročnika.
Flugeove kapljice su golim okom nevidljive i izbacuju se zajedno sa sekretom gornjih disajnih puteva čak i prilikom glasnog smeha ili govora. Zbog toga je potrebno održavati fizičko rastojanje između osoba u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru (najmanje 1m, a najbolje 2m). Mikrobiološki uzročnici se prenose i indirektno, kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima opšte upotrebe. Indirektno se prenosi i preko ruku, na isti način kao i preko predmeta koje svakodnevno koristimo.
Hoće li svaka osoba koja je inficirana nekim virusom, na primer virusom gipa, ili nekom bakterijom, na primer streptokokom ili bacilom tuberkuloze i da se razboli? Neće se svaka osoba razboleti i u tom smislu je od velikog značaja trenutno i ukupno zdravstveno stanje i stanje imuniteta.
Snažan imunitet i dobar imunološki odgovor, odnosno dobru prirodnu opštu otpornost organizma treba održavati svojim ponašanjem koje je u korist zdravlja, a u slučaju postojanja hronične bolesti veoma je važno pravilno lečenje i odgovorno ponašanje. Međutim, čak i za najzdraviji organizam postoji rizik od oboljevanja i zbog toga je neophodno primenjivati sve mere zaštite od infekcije. Na taj ne štitimo samo sebe i svoju porodicu, već štitimo i druge ljude.
To je zbog toga što je moguće da osoba bude inficirana, a da nema simptome (period inkubacije, asimptomatski slučajevi). Razlozi zbog kojih su ARI najučestalije infekcije savremenog čoveka: građa disajnog sistema koji je otvoren i u stalnoj vezi sa okolinom; lak način prenosa infektivnog agensa kapljičnim putem (kijanje, kašljanje, glasni govor i smeh) i dodirom sa kontaminiranim predmetima opšte upotrebe; ~ veliki broj uzročnika bolesti, preko 500 do sada poznatih; nedovoljna primena mera i postupaka prevencije; ograničene mogućnosti lečenja, jer je više od 85% oboljevanja uzrokovano virusima za koje još uvek ne postoji uzročna terapija, nema leka koji deluje baš na taj virus.
Postoje virusi, koji daju simptome prehlade i najčešće lakšu kliničku sliku, ali uvek postoji mogućnost razvoja srednje teške i teške kliničke slike sa smrtnim ishodom. Bakterijska infekcija češće ima ozbiljniju kliničku sliku, poput upale grla, sinusa, srednjeg uha, a nekad dolazi i do upale donjih disajnih puteva i pluća.
Simptomi
Najčešće se pojavljuje: kijavica, kašalj, bolovi u grlu, povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, brzo zamaranje, iscrpljenost… U slučaju pojave prvih simptoma ARI potrebno je obratiti se lekaru, poslušati savete i kada je potrebno ostati kod kuće u mirovanju. Cilj je prevencija ili sprečavanje razvoja težeg oblika bolesti i komplikacija, ali i zaštita ljudi iz okoline (razred, kancelarija…).
Lečenje
Lečenje ARI izazvane virusima je najčešće simptomatsko i radi na ublažavanju prisutnih simptoma. Koriste se pastile za dezinfekciju grla, kapi za nos, sirup protiv kašlja, prema potrebi snižavanje temperature i drugo. Sastavni deo lečenja su mirovanje, odgovarajući način ishrane i pravilna nadoknada tečnosti. Ukoliko se jave komplikacije, primenjuju se antibiotici, ali samo po savetu lekara. Najčešće komplikacije mogu biti: upala sinusa, srednjeg uha, bronhitis, upala pluća (pneumonija), ali i upala srčanog mišića i drugo.
Preventivne mere
Preventivne mere ogledaju se u izbegavanje udisanja štetnih materija na otvorenom i izbegavanjem dužih boravaka u zatvorenim prostorijama sa puno ljudi (duvanski dim, mogućnost širenja infekcija koje se šire putem vazduha i kapljično). Poželjno je često provetravanje prostorija, kada je vazduh najmanje zagađen, kao i učestalo pranje i dezinfekcija ruku, održavanje higijene zatvorenog prostora i česta dezinfekcija predmeta opšte upotrebe (kvake, telefonske slušalice, površine, igračke…). Upotreba duvanskih proizvoda je jedan od osnovnih faktora rizika za sve upale disajnih puteva (vreo dim, štetan uticaj velikog broja hemikalija). Na jelovniku svakodnevno treba da se nađe sezonsko sveže voće i povrće (ili zamrznuto), koje je bogato hranljivim i zaštitnim materijama (antioksidansi, vitamini, minerali). Kvalitetan noćni san (6-8 sati), podiže otpornost organizma na svaki stres, pa i na mikrobiološke uzročnike bolesti.
Duvan, duvanski dim, droge isključiti, a alkohol strogo ograničiti. Hemikalije iz duvanskog dima obaraju prirodnu opštu otpornost organizma. Dovode i do oštećenja sluzokože gornjih disajnih puteva, obaraju lokalni imunitet i time olakšavaju prodor mikroorganizama, koji se šire putem vazduha (kapljične infekcije). Ograničite i unos kofeinskih proizvoda, a lekove nemojte koristiti ako to lekar nije odredio.
Grip i vakcinacija
U poslednje vreme se ističe značaj vitamina D3, cinka i magnezijuma, koji podstiču proizvodnju limfocita i na taj način poboljšavaju imunitet. Odbrambeni sistem se može ojačati redovnom fizičkom aktivnošću na čistom vazduhu i svakodnevnim vežbanjem, ali individualno određeno i dozirano.
Kada se kije i kašlje pokrivaju se usta i nos maramicom (papirnom). Upotrebljena maramica se odmah baca u kantu za otpatke. Kada se kine u dlan, ruke se odmah operu. Pravilno pranje ruku se sprovodi temeljno. Traje 20-30 sekundi, topla tekuća voda i sapun;
izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja. Važno je i održavanje fizičke udaljenosti,
izbegavanje gužve i skupova sa puno ljudi u zatvorenom prostoru.
Postoji vakcina protiv gripa koja se priprema svake godine i daje odgovarajući stepen zaštite od određenog tipa virusa gripa, ali ne i od drugih vrsta virusa. Preporučuje se svake godine, početkom hladne sezone. Istražuje se postojanje i značaj unakrsnog imuniteta (posle primanja vakcine ili preležane infekcije).
Navikli smo već, da se u zimskom periodu razgovara o gripu, česte su lokalne epidemije, ali koliko zaista obraćamo pažnju na ovu bolest i njene posledice? Često se misli da grip nije ništa strašno, proći će!? Međutim, istina je da ljudi umiru i od gripa. Zbog toga ne treba nagađati, već treba znati da se tačna dijagnoza i uzročnik bolesti utvrđuju u zdravstevnoj ustanovi. Uvek je tako, bez obzira o kojoj bolesti se radi.
U slučaju pojave simptoma potrebno je obratiti se lekaru. Kada se radi o zaraznim bolestima i kada se ispune određeni kriterijumi proglašava se epidemija ili pandemija. U takvim uslovima ponašamo se kao da smo svi inficirani i primenjuju se sve preporučene mere lične i kolektivne zaštite.
Maske, koje su pravilno postavljene i prekrivaju nos i usta dobar su način da se prekine lanac širenja infekcije. One imaju još veći značaj u zatvorenom prostoru, gde boravi veći broj ljudi, u javnom prevozu, ali na otvorenom prostoru kada su ljudi na manjem fizičkom rastojanju. One gube svoju funkciju kada se dugo nose i treba ih često menjati (na 2-3 sata). Topao dah u “sudaru“ sa hladnim vazduhom vlaži masku, pa se na nju lepe čestice koje su suspendovane u vazduhu. Čim se to desi, masku treba promeniti.
Najčešće se koriste hirurške maske, ali one mogu biti i platnene (treba ih često prati i peglati). Postoje i druge maske, a opšte pravilo za sve jeste da se moraju koristiti prema uputstvu, ukoliko želimo da služe nameni. Poznato je iz iskustva da nije uvek “lako“ nositi masku, oseća se nedostatak vazduha (zapravo kiseonika). Zbog toga se savetuje povremeno skidanje maske ispred otvorenog prozora, ili izlazak napolje, skidanje maske na odgovarajućem mestu i duboko, ritmično disanje nekoliko minuta, odnosno prema potrebi.
Nezavisno od postojanja epidemije, pandemije i nošenja maski korisno je za celokupno zdravlje svakodnevno raditi vežbe disanja, 10-ak minuta na čistom vazduhu ili kraj otvorenog prozora. To je odavno poznato, savetuje se i primenjuje se pogotovo kod istočnih naroda. Najjednostavnija vežba disanja može da bude – duvanje lumbalona. Znanjem i ponašanjem u korist zdravlja moguće je da sebe i druge ljude zaštititimo od infekcije i od bolesti! Naravno, apsolutna garancija ne postoji, ali ulaganje u zdravlje je najisplativija investicija i dobro je imati punu svest o tome, pre nego što se zdravlje naruši ili izgubi.