Onlajn prodaja uživo (“Livestreaming Commerce”) novi je hit na kineskom tržištu koji će ove godine, na Dan samaca, ukupnoj maloprodajnoj onlajn potrošnji doprineti sa skoro tri milijarde dolara
Branko M. Žujović
Jedanaestog novembra prošle godine, na Dan samaca, onlajn potrošači u Kini potrošili su 410 milijardi juana, odnosno 60,4 milijarde dolara. Dan samaca, simbolično oličen u današnjem datumu (11. 11), najveći je festival konzumerizma na svetu, u poređenju sa kojim američki i zapadnoevropski takmaci izgledaju skoro kao tržišni patuljci.
Poređenja radi, lane su na Dan samaca kineske onlajn platforme “Alibaba” i “JD.com” ostvarile prihod od 38,3, odnosno 29,1 milijardu dolara. Na ceo Crni petak zabeležena je prodaja vredna 7,4, a na Sajber ponedeljak 9,2 milijarde dolara.
Na Dan samaca Kinezi utapaju svoju reformsku stvarnost u bestijalni konzumerizam. Stara predpandemijska šala kaže da Kinez, kada poseti London, najpre ode da se pokloni pred grobom Karla Marksa, a potom odjuri u Bond strit u šoping. Ove godine, imajući u vidu pandemiju kovida 19 i njen uticaj na ekonomiju, sva je prilika da ćemo svedočiti novim onlajn rekordima maloprodajne potrošnje u toj zemlji.
Lane je zabeleženo da je “Alibaba” za prvih 85 sekundi ostvarila promet vredan milijardu, a nakon samo sat vremena deset milijardi dolara.
Stiže “Livestreaming Commerce”
Budući da se kineska privreda uspešno oporavlja od šoka izazvanog pretnjom virusa kovid 19, “Forbs” predviđa da će ovogodišnji Dan samaca u toj zemlji biti najduži i najsloženiji, zato što su pripreme i popusti počeli već početkom novembra.
Ono što će obeležiti ovogodišnji Dan samaca je onlajn prodaja uživo (“Livestreaming Commerce”). “Forbs” najavljuje da će onlajn prodaja uživo, prilikom koje se detaljno simaju, prenose i komentarišu proizvodi i usluge na onlajn platformama, ove godine generisati dvadesetak milijardi juana, odnosno 2,9 milijardi dolara u ukupnom prihodu ostvarenom tokom Dana samaca. Platforme za onlajn prodaju, poput platforme Taobao i drugih, pokrenule su kanale za emitovanje uživo, posredstvom kojih nude doslovno sve što se može zamisliti.
Taobao.com, “Livestreaming Commerce” (SCMP)
Na koncu, tržišni analitičari predviđaju da će luksuzni proizvodi, poput “Diora”, “Armanija”, ali i premijum luksuznih brendova poput “Prade” ili “Kartijera”, ove godine, zbog pandemije, uzeti učešće u ovoj onlajn trgovinskoj pomami, što do sada nije bio slučaj.
Poreklo tržišnog praznika
Kao sve što počinje u Kini, Dan samaca je takođe određen snažnom simbolikom. Izgoovr 11. 11. na kineskom jeziku zvuči vrlo slično izrazu “jedan život, jedno življenje” ( 一生一世 – yi sheng yi shi).
Postoje dve urbane legende o nastanku Dana samaca. Obe svedoče da je Dan samaca kao nezvanični praznik nastao u Nanđingu.
Nanđing
Prva urbana legenda kaže da je student univerziteta u pomenutom gradu, po imenu Guang Gun, bio zaljubljen u koleginicu koja je na drugoj godini studija preminula zbog karcinoma. Neutešni Guang Gun je zbog smrti voljene palio sveće po studentskom domu, a 11. novembra, na njegov navodni rođendan, pridružili su mu se drugari, da ne bude sam.
Druga urbana legenda govori o četvorci studenata Univerziteta u Nanđingu koji su 1993. godine odlučili da 11. novembar obeleže kao dan svoje usamljenosti, nasuprot ideji proslave Svetog Valentina.
Hram u Nanđingu (južnoj prestonici)
U centru interesovanja javnosti svakog 11. novembra je četvoročasovni šou program na televiziji u kojem učestvuju direktori velikih kompaanija, sportske i estradne zvezde. Sistem naručivanja robe je vrlo jednostavan i obavlja se posredstvom mobilnih uređaja, a količina robe koja je ponuđena na prodaju uz debele popuste je ograničena.
Šta treba da znamo o Danu samaca?
Džek Ma, vlasnik “Alibabe”, potencijal ovog dana rešio je komercijalno da isproba 2009. godine, 16 godina od ustanovljenja. Ideja je bila da se ustanovi dan za masovan šoping koji bi povezao potrošačku pomamu Praznika sredine jeseni (septembar) sa masovnom potrošnjom o Božiću po Gregorijanskom kalendaru.
Prodaja na onlajn platformama “Taobao” i “Tmall” prevazišla je očekivanja zaradom od oko osam miliona dolara. Već 2013. promet ove kompanije na dan samaca iznosio je 5,8 milijardi dolara. Sledeće, 2014. promet da dan samaca porastao je na 9,3, a 2016. dosegao je 17,8 milijardi dolara.
“Alibabina” aplikacija “Alipej” zabeležila je 11. novembra 2018. godine 256 hiljada transakcija u jednoj sekundi.
Tokom Dana samaca kupuju se masovno proizvodi velikih kompanija, prisutni pretežno na platformama kao što je “Tmall”, uz popuste i do 70 odsto. Sitniji trgovci, okupljeni na onlajn platformi “Taobao”, dodatnu šansu za zaradu dobijaju 12. decembra, kada prodaju robu takođe uz značajne popuste.
Na Dan samaca u Kini je proteklih goidna bilo angažovano više od 1,7 miliona kurira koji raznesu više od 760 miliona paketa iz oko pet hiljada skladišta.
Promet na Dan samaca 2015. godine bio je dvostruko veći od ukupnog prometa na Dan zahvalnosti, Crni petak i Sajber ponedeljak u SAD. Od tada do danas i bliže budućnosti, ovaj jaz će se samo povećavati.
Dana samaca namenjen muškarcima
Politika jednog deteta u Kini, koja je od nedavno mesto ustupila politici dva deteta, kao i kulturološka sklonost kineske porodice muškoj deci, dovela je do viška muškaraca u kineskom društvu. Godine 2011, prema zvaničnim podacima, u populaciji do trideset godina zabeleženo je 20 miliona momaka više u odnosu na broj devojaka, odnosno mladih žena.
Očekuje se da je 2020. ovaj broj dostigao 35 miliona, a da će 2030. godine četvrtina kineskih muškaraca u tridesetim godinama biti osuđeno na samovanje. Komercijalni izraz tog stanja biće potrošnja oličena u prazniku nazvanom Dan samaca.
Ova neravnoteža dodatno će motivisati velike kompanije da brojnoj i specifičnoj populaciji stranaca u Kini podilazi radi podsticanja potrošnje, tim pre što će prihodi stranaca dalje rasti, a neće biti “sputavani” rashodima za podizanje i školovanje dece, što je u Kini izuzetno skupo.
Ko je Džek Ma?
Otac globalnog fenomena potrošnje koji se iz Kine preliva na jugoistok Azije i kreće se dalje svetom ka Evropi i Americi je Ma Jun, u javnosti poznatiji kao Džek Ma, osnivač kompanije “Alibaba”. Životni put Džeka Maa je više nego neuobičajen.
Prema Dankanu Klarku, biografu Džeka Ma, kog je autor ovih redova intervjuisao za NIN u Pekingu pre nešto više od tri godine, Hangdžou je 1980. godine posetila porodica australijskih levičara. Familija Morli iz Novog Južnog Velsa upoznala je tada petnaestogodišnjeg Ma Juna, meštanina Hangdžoa, koji joj je ponudio da je, u zamenu za učenje engleskog jezika kroz razgovor, vidi kroz grad. Ma Jun, alijas Džek Ma, tada upoznaje dvanaestogodišnjeg Dejvida Morlija.
Dejvidov otac bio je ubeđeni socijalista, a majka član Komunističlke partije Australije. Oboje su želeli da dvojici svojih sinova pokažu kineski komunistički raj.
“Njihova podrška Džeku bila je velika. Pozvali su ga da poseti Australiju nekoliko godina kasnije. Džek je tada prvi put napustio Kinu. Finansijska podrška ove porodice, uključujući i kupovinu stana, Džeku je kasnije omogućila da napusti slabo plaćen učiteljski posao i da se oproba kao preduzetnik. Upravo u tom malom stanu u Hangdžou Džek je sa 17 drugara osnovao ‘Alibabu’. U izvesnom smislu, najbogatiji čovek Azije danas delimično duguje uspeh australijskim socijalistima. To je nešto što Džek Ma sam priznaje”, rekao je Džekov biograf Dankan Klark.
Hangdžou, Zapadno jezero sa pogledom na drevnu pagodu Lejfeng
Prvo iskustvo sa računarima i internetom, Džek Ma je stekao u SAD. Poznavanje engleskog jezika iz vremena kad je bio turistički vodič omogućilo mu je da putuje. Tokom 1995. godine radio je kao prevodilac za jednu lokalnu agenciju pri kineskoj vladi. U Sijetlu je bio u prilici da iskusi internet prvi put i kupi svoj prvi kompjuter koji je spakovao u kofer. Ubrzo potom, pokrenuo je svoj prvi internetski posao pod nazivom „Kineske strane“ („China Pages“). Bio je to poduhvat koji je nekoliko godina kasnije preuzela lokalna vlada. Zahvaljujući ovom poduhvatu, Džek je spoznao moć interneta.
Džek je studirao u Hangdžou, na tamošnjem učiteljskom fakultetu. Nije pohađao prestižne kineske, niti strane univerzitete. Kasnije je pozivan da gostuje na najprestižnijim svetskim univerzitetima.
“Putovao sam sa njim na Harvard početkom 2000. godine, kada smo obojica govorili. Na Stenford univerzitetu 2011. godine vodio sam razgovor sa njim. Za Džeka Maa je uvek teško da istakne da je pohađao skroman fakultet i da je naučio najvažnije lekcije kao preduzetnik”, dodaje Dankan Klark.
Džek Ma je u rodnom gradu, Hangdžou, u vreme kada je Klark intervjuisan, najavio uspostavljanje onlajn platforme za elektronsku trgovinu koja će malim i srednjim preduzećima otkriliti dveri svetskog tržišta i pripustiti ih u nešto što je do sada u ekonomskom smislu bilo onostrano. To svedoči da su “Alibabine” namere itekako globalne, a ne samo azijske. Džek je postao globalna ikona koja se poduhvatila da izvede tržišno-tehnološku revoluciju. Uz vođenje “Alibabe”, on je bio specijalni savetnik Komisije UN za trgovinu i razvoj i savetnik vlada Kazahstana, Velike Britanije i Indonezije.
Kulturološki obrazac
Osim brojčane i govorne simbolike u kineskom jeziku, nezvanični praznik forsira se i drugim društvenim usmerenjima. Tako su u Kini među “samcima” na Dan samaca na meniju duguljasti uštipci (油条) koji simbolizuju jedninu, samce, usamljenost…
Kompanija “Alibaba” pokušala je da zaštiti brend ovog pseudopraznika, pa je izraz “dvostruko 11” (双十一) zaštićen u Kini, ali su potom zadevene i prve pravne čarke između “Alibabe” i konkurenata koji su koristili ovaj naziv. Stvar se, međutim, vrlo brzo slegla pred interesom velike zarade koju ovaj tržišni praznik donosi.