Meštani se organizovali posredstvom društvenih mreža, pokušavajući da ukažu na ovaj veliki problem, nakon što su, kako kažu, nebrojeno puta pozivali komunalnu miliciju i više od deset puta razgovarali sa komunalnim inspektorima
Jovana Đukić
Divlja deponija u naselju Ker, duž ulica Sergeja Jesenjina, Gašpara Ulmera i Rovinjske, raste već tri decenije. Umesto kvarta sa stanovima za mlade bračne parove, čija je izgradnja na tom mestu svojevremeno najavljivana, ovaj kraj Kera, gde se nekada nalazila ciglana, postao je smetlište.
Meštani okolnih kuća i zgrada dugo trpe neprijatne mirise.
Pokušali su, kako sami kažu, da pozovu komunalnu policiju, odnosno miliciju, ali bezuspešno. Više od deset puta razgovarali su i sa komunalnim inspektorima. Na kraju, sagovornice našeg portala, doktorica Ivana Pušin, Marina Obradović i Mirjana Tiragić, oformile su grupu na “Fejsbuku” nazvanu “Očistimo divlju deponiju u Kerskom naselju”.
„Ljudi dolaze sa strane i tu izbacuju otpad, nemaju osećaj da mi tu živimo i da svoj otpad samo prebacuju kod nas. Ne rešavaju svoj problem, samo ga prebacuju drugima. Na početku i kraju ulice se vidi da, kako god neko stigne, izbacuje smeće na tom mestu. Danas su, za čudo, kontejneri bili prazni, jer su radnici “Čistoće” naišli jutros. Dogodi se, ponekad, da higijenski radnici pokupe i smeće koje se nalazi na početku ulice, pored kontejnera. Ali, to je retko.
Nama ne bi bio problem da pokupimo otpad koji se nalazi pored puta, kada bi taj posao imao smisla. Svaki dan bismo mogli da sakupljamo otpad koji stiže sa svih strana i završi ispred naših domova. Dešava se i da ljudi iz dubine ulice dođu do zgrada, koje su na početku, i svoje smeće bace u kontejner namenjen za stanare zgrada. Bili su postavljeni “boksovi” za odlaganje papira i plastike, ali na kraju je u njemu završilo svašta. Treba više da radimo na podizanju svesti i širenju kulture među ljudima”, kažu naše sagovornice.
Na divljoj deponiji u Keru moguće je pronaći šut, komade nameštaja, odeću, cipele, ali i razne glodare, lisice, pa čak i srndaće.
„U sredini postoji rupa koja se popunjava otpadom. Put i način na koji se šut odnosi do rupe nije razjašnjen. Uočljivi su tragovi guma u travi. Postoje i ljudi koji u staru ciglanu nose prirodni otpad, lišće, zemlju, grane… Bacaju šut u rupu koja tu postoji, i to je donekle razumljivo. Ali, kada bacaju delove nameštaja, pakovanja sanitarija, obuću i odeću, to nije razumljivo. Ko zna kakvog sve otpada ima tamo i može li taj otpad da bude opasan po zdravlje. Zato taj otpad stanovnici okolnih domova ne mogu u potpunosti sami da očiste”, kažu naše sagovornice.
„Mi možemo da podržimo osmišljenu akciju. Pokupićemo otpad koji se nalazi uokolo, razbacane kese i plastiku. Mislimo, međutim, da je velika opasnost, pre svega za naše zdravlje, da ulazimo u samu deponiju gde je, sasvim sigurno, odlagan otpad različitog porekla. Mislimo da bi mesna zajednica trebalo da koordinira ovom akcijom, ali do njih nismo dospeli. Želeli bismo da znamo koja ustanova ili institucija je nadležna za sve ovo“, dodaju naše sagovornice.
One naglašavaju da ni samo čišćenje prostora ne bi bilo konačno rešenje.
„Kada poljanu očiste, potrebno je čistoću održavati. Veliki je problem neosvetljenost terena. Trebalo bi postaviti rasvetu“, kažu.
Naše sagovornice primećuju da je, kako kažu, sličan problem uspešno rešen u naselju Hajdukovo, gde su postavljene kamere u cilju sprečavanja donošenja novog otpada.
„Nadamo se da će pronaći rešenje za naš problem. Vidimo moguće rešenje. Vidimo da se slični problemi rešavaju u drugim gradovima, pa i u našem gradu. Na našoj “Fejsbuk” stranici delimo snimke i tekstove posvećene rešenjima raznih organizacija i ljudi iz drugih gradova. Pošumljavanje prostora i postavljanje kamera su konačno rešenje za naš problem. Ali, prostor prvenstveno treba očistiti i sprečiti ponovno dovlačenje otpada“, kažu meštanke naselja Ker sa kojima smo razgovarali.