Lepo vreme izmamilo je pčele iz košnica i izvelo poljoprivrednike u njive, voćnjake, povrtnjake… I ovi insekti i proizvođači zaduženi su da nam obezbede hranu.
Iako na istom zadatku, nekad se dešava da ljudi zaborave značaj oprašivača, pa nepravilno koriste pesticide ili upotrebljavaju one koji nisu dozvoljeni. Zbog toga se dešavaju pomori pčela, a bez njih nema života. Prema važećem zakonu još prošle godine u januaru trebalo je da počnu obuke za one koji u okviru svojih profesionalnih aktivnosti koriste sredstva za zaštitu bilja, posle čega bi poljoprivrednici dobili sertifikate. Ipak, ova praksa još nije zaživela. Zašto se kasni i kada bi obuke mogle da počnu iz resornog ministarstva ne objašnjavaju.
„Najveći problemi pčelara, kada govorimo o upotrebi pesticida u poljoprivredi su nepoštovanje važećih propisa. Nesavesni voćari i ratari upotrebljavaju pesticide koji su u Srbiji zabranjeni godinama unazad. Primer nam je 2019. godina kada je u pčelama nađen fipronil, koji je zabranjen još 2012.”, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
„Prvi put sam se lično susreo sa trovanjem pčela, sada već davne 2008, kada se sumnjalo na neonikotinoide. Ali u to vreme u Srbiji nisu mogle da se izvrše analize, zbog, po mojim saznanjima, nedostatka adekvatne opreme ili čega već… Od tada pa nadalje trovanja su postala prvobitno retka i sporadična da bi sa protokom vremena stradanja pčela bila sve veća i sve katastrofalnija”, dodaje naš sagovornik.
Prvo, objašnjava, zvanično od strane nadležnih organa zabeleženo katastrofalno trovanje pčela u atarima Kikinde bilo je 2015. godine. Tada je otrovano 3.509 košnica.
“Stradale su pčele izletnice, ali su se društva kasnije regenerisala. Posledica ovog trovanja pčela bili su gubitak sezone – gubitak meda, prihoda i veliki poslovi na sanaciji pčelinjaka. Nakon toga, trovanja su se dešavala i dalje svake godine, ali ne u katastrofalnim razmerama da je zahvaćen veći deo atara. 2019. došlo je do totalnog trovanja 1.668 pčelinjih društava što je potvrđeno u istragama nadležnih organa, gde je gotovo ugašeno 35 pčelarskih gazdinstava. O uništenim zajednicama, koje pčelari nisu prijavili, ne želim ni da govorim”, podseća Čolak.
“Samo zahvaljujući sinhronizovanom i upornom radu Udruženja pčelara Kikinda, SPOV-a, SPOS-a, razumevanju pokrajinskih i republičkih organa i solidarnošću pčelara Srbije, ljudima je obezbeđena pomoć u rojevima i šećeru za prihranu pčela pa pčelari nisu odustali od ovog posla. Ovo govorim samo za Kikindu, gde je trovanje bilo najveće, ali svakako da ga je bilo i u drugim mestima. Poslednje trovanje pčela sa kojim sam upoznat desilo se u Šidu i Somboru prošle godine“, kaže naš sagovornik.
Pčelari prećutkuju da imaju probleme zbog neadekvatne upotrebe pesticida. Trovanja, smatra, nisu smanjena, već su pčelari počeli da prećutkuju ove probleme.
„Jednostavno ljudi nemaju para da se upućuju u izuzetno skupe i neizvesne procese analiza i sudske postupke, koje čak i gube, pa onda još i plaćaju enormne iznose sudskih i ostalih troškova. Na primer kolega Dejan Ćukalović iz Inđije je izgubio pčelinjak od stotinak košnica 2012, a pre 2-3 godine još je morao i da plati 10.000 evra sve troškove suđenja. Naime, sud u Inđiji je presudio da nije bilo trovanja, bez obzira na sudsku presudu Apelacionog suda da su pčele otrovane“, kaže Čolak.
„Postoje i dokazi da je fitosanitarna inspektorka izašla na teren odmah po prijavi. Po završenom uviđaju konstatovano je da je čak pet sredstava kojima je prskano voće i kojima su pčele uništene bilo na listi zabranjenih pesticida“, navodi naš sagovornik.
Glavobolje pčelarima, kaže, zadaje isključivo manji broj nesavesnih voćara i ratara, koji ne znaju da rade sa pesticidima ili su možda i bahati.
„Poljoprivrednici greše jer ne vrše pravovremenu zaštitu kultura. Kada se štetočine namnože, a biljke procvetaju, onda udaraju svim „oružjem“ da spreče katastrofu. Međutim, tada je uglavnom već kasno što je slučaj sa uljanom repicom. Uz to, još i unište pčele tako da gube prihode, kako u već uništenim biljkama tako i u smanjenju broja pčela koje treba da opraše biljke. Takođe, kada su voćnjaci u pitanju, čak i kada je cvetanje voća gotovo, ne obraćaju pažnju na korove koji cvetaju ispod voća“, objašnjava naš sagovornik.
Da bi se štete od neadekvatne upotrebe pesticida smanjile pčelari iz Kikinde su počeli da organizuju stručne skupove na koje pozivaju ratare, voćare, povrtare… To, kažu, počinje da daje, za sada, skromne rezultate.
„Godinama imamo veoma uspešnu saradnju sa pčelarskim udruženjem. Gajimo kulture poput suncokreta i uljane repice gde je prisustvo pčela jako bitno. Opštepoznato je da pčele dobro utiču na oprašivanje kod ovih kultura i zato su dobrodošle na našim njivama“, kaže Vladimir Rodić, agronom AD Kozara, Banatsko Veliko Selo.
“Pre izvesnog vremena je u Kikindi bila obuka koju je vodio gospodin Siniša Ilinčić za koga se slobodno može reći da je jedan od najboljih stručnjaka kad je ova problematika u pitanju, a ujedno je i sam pčelar. On drži pčele usred svog voćnjaka i nikad nije napravio problem. To nam govori da je samo potrebno znanje i odgovorno ponašanje“, ističe naš sagovornik.
Država je zakonski uredila ovu oblast, ali se sa primenom zakona kasni. Još januara prošle godine trebalo je da počnu da se održavaju obuke za sve profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja. One, međutim, ni danas nisu počele.
Profesionalnim korisnicima smatraju se sva lica koja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti koriste sredstva za zaštitu bilja, kao i lica koja svoje poljoprivredne proizvode stavljaju na tržište. Korisnik koji koristi sredstva za zaštitu bilja na malim površinama – okućnicama, baštama, vrtovima, na bilju ili proizvodima od bilja koje proizvodi za sopstvene potrebe, ne smatra se profesionalnim korisnikom, navode u Upravi za zaštitu bilja.
Dodaju da propisani program obuke obuhvata bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, odlaganje i transport pesticida. Kroz obuku bi korisnici trebalo da steknu znanje o osnovnim svojstvima pesticida, njihovim osobinama i mehanizmima delovanja, klasifikaciji i obeležavanju, znacima trovanja i prvoj pomoći, kao i o korišćenju ličnih zaštitnih sredstava.
Izvor: RTS