Čak 85% zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne standarde energetske efikasnosti. Sektor zgrada u Evropi troši 40% ukupne energije, u Srbiji taj broj dostiže čak 60%, navodi se u analizi Ministarstva prostora.
Prosečna potrošnja energije za grejanje u evropskim zemljama iznosi oko 70 kWh/m2 godišnje. Nasuprot tome, u Srbiji je prosečna potrošnja gotovo dvostruko veća, dostižući oko 150 kWh/m2 godišnje, navodi se u Analizi.
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu. Prema zvaničnoj definiciji to je stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.
Mere energetske efikasnosti, koje podrazumeva energetska tranzicija, neophodne su kako bi se energija čuvala unutar objekta, ali one zahtevaju i određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju. Ko će platiti energetsku tranziciju i kako će kroz nju proći oni koji to ne mogu samostalno?
Energetska tranzicija podrazumeva smanjenje korišćenja fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas, a cilj je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta koje često proizilazi iz korišćenja fosilnih goriva. Za ovaj proces su, pored prelaska na obnovljive izvore energije (Sunce, vetar i sl.), ključne mere energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju i stambenom sektoru.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: N1