Stanje u srpskom fudbalu danas je takvo kakvo je, što može svako da vidi, a mnogi ćute. Dakle, nije dobro…
Sagovornik portala Subotičke.rs uoči božićnih i novogodišnjih praznika bio je Velibor Kopunović Bobek. Subotičani ga pamte pre svega kao fudbalera Spartaka, a onima koji fudbal poznaju podrobnije poznata je i njegova međunarodna karijera.
Recite nešto više o Vašoj karijeri mlađim naraštajima u Subotici…
Kopunović: Karijeru sam započeo u Severu. Posle nekoliko godina, na poziv trenera Dejana Vrane, prešao sam u Spartak, gde sam prošao omladinsku školu Spartaka. Nastupao sam za Čukarički dve godine, a posle toga put me je odveo u inostranstvo. Igrao sam u sedam zemalja. Na Farskim Ostrvima bio sam sa našim velikim sugrađaninom i trenerom Tomicom Sivićem. Usledili su Mađarska, Nemačka, Austrija, Finska, Kina i Grčka.
Mlađem naraštaju bih poručio da veruje u sebe, da ima svoj cilj od kog nema odustajanja. Kažem to iako je današnjoj mlađoj generaciji mnogo teže da se izbori za sebe, u odnosu na vreme kada smo mi igrali, jer se tada talenat vrednovao. Današnjoj deci talenat, na žalost, nije presudan u razvoju i karijeri.
Vaš brat je takođe fudbaler. Igrao je u čuvenoj generaciji Ferencvaroša, zajedno sa Zoranom Kuntićem. Možete li nam reći gde se on sada nalazi?
Kopunović: Goran Kopunović, moj rođeni brat, zaista je imao veliku i uspešnu karijeru. Da podsetim: dao je gol za ulazak Ferencvaroša u Ligu šampiona i gol velikom Real Madridu. Samo ova dva gola su dovoljna da obeleže nečiju karijeru, a Goran je imao još značajnih i velikih utakmica. Posle je krenuo u trenerske vode. Napravio je odlične rezultate u Africi. Trenutno živi u Budimpešti. Radi i dalje kao trener i niže odlične rezultate.
Kako ste se obreli u Crvenoj Zvezdi?
Kopunović: Posle završene igračke karijere, put me je odveo u trenerske vode. Stekao sam B i A Uefinu licencu. Potom je usledio poziv Čukaričkog da preuzmem mlađe omladince BASK-a, koji je bio ispostava Čukaričkog. Sa omladincima sam ostvario odlične rezultate. Posle lepe dve godine, tadašnji trener prvog tima BASK-a, Nikola Puača, saopštio mi je da imamo ponudu da pređemo u najveći klub u Srbiji, Crvenu zvezdu.
Preuzeli smo rad sa generacijom rođenom 2000.godine. Sa njima pravimo odlične rezultate na domaćoj sceni, ali i na mnogim međunarodnim turnirima koje smo osvajali. Trenutno iz te Zvezdine generacije u Super ligi Srbije ima desetak prvotimaca.
Dolazite li u Suboticu? Pratite li zbivanja u Spartaku? Kako Vam se čini subotički fudbal?
Kopunović: Retko dolazim u Suboticu zbog obaveza. Naravno da pratim moj Spartak i drago mi je kada vidim njihove pozitivne rezultate, što meni govori da se u klubu dobro i kvalitetno radi.
Oni koji Vas prate na društvenim mrežama lako mogu da primete da kritikujete ljude koji vode srpski fudbal. Možete li nam reći zašto? Kakvo je, po Vašem mišljenju, stanje u našem fudbalu ?
Kopunović: Da se razumemo, ja nisam kritički nastrojen prema ljudima koji vode srpski fudbal, nego prema sistemu koji u ovom trenutku, po mom viđenju, ne postoji. Mislim da fudbal ne vode fudbalski ljudi, nego političari i biznismeni. Stanje u fudbalu danas je takvo kakvo je, što može svako da vidi, a mnogi ćute. Dakle, nije dobro.
Može li se stanje popraviti? Šta vidite kao rešenje, da ne kažemo – spas srpskog fudbala?
Kopunović: Uvek sve može da se popravi i da krene na bolje. Rešenje je da se fudbal vrati fudbalskim ljudima, da interes saveza bude ispred interesa pojedinaca, da se uspostavi sistem. To podrazumeva licenciranje klubova, sticanje osnovnih uslova za rad. Mora da postoji infrastruktura. Pre sezone klubovi moraju da prikažu najminimalniji budžet koji mora da se odredi pre početka sezone. Ko je u mogućnosti to da ispuni, neka se takmiči.
Uopšte uzevši, kako vidite stanje u samoj državi? Da li je stanje u fudbalu samo preslikano? Možemo li se kao društvo nadati boljim danima?
Kopunović: Fudbal je odraz samog stanja u našoj državi. Ne bih mnogo o tome govorio. Naravno da moramo uvek da se nadamo boljem, ali da bi došlo do promena svako od nas mora da se bori bez straha za istinu i bolje sutra.
Imate li neku poruku za kraj i kada Vas možemo očekivati u Subotici i u poseti našoj redakciji?
Kopunović: Želim da vam se zahvalim što ste me se setili. Ne mogu vam tačno reći kada ću doći u našu Suboticu, ali obećavam da ću biti gost vaše redakcije čiji rad redovno pratim. Za vrlo kratko vreme sam se vezao za vaš portal. To je jedini izvor mog informisanja kada je Subotica u pitanju. Moja poruka je da čuvamo našu decu i borimo se za njihovo bolje sutra.