– Balaševića se svako seća kroz prizmu sopstvene ličnosti i inspirisan sopstvenim „interesima” vezanim za njega… Od toga, naravno, nisam izuzetak ni ja. Kada sam davne 1981. godine otišao na radnu akciju, naoružan akustičnom gitarom i repertoarom od dvadesetak pesama, petnaestak su bile njegove. Kao tinejdžer, bio sam gonjen silnom željom da nekako priđem devojčicama i postanem zapažen. Svirao sam te pesme koje su bile kao stvorene za to.
Pravi odnos sentimenta, duhovitosti, lucidnosti i one fine, odmerene patetike, koja je tako neraskidivo vezana za ravnicu… Kasnije, na studentskim žurkama, repertoar je bio znatno širi. Vremena su se malo promenila, ali su Balaševićeve pesme i dalje činile centralni deo onoga čime se najbrže i najefikasnije dolazilo do srca.
U zimu 1991. na 1992, dok sam u Budimpešti, odbegavši od vukovarske klanice, bio najusamljeniji u dvomilionskom gradu, slušao sam Balaševićev album. Uz „Čoveka sa mesecom u očima” išle su mi suze. Dok se moja bivša domovina raspadala u krvi, Balaševićeve pesme i poetika su mi pomogle da se ponovo spojim, ovaj put sa samim sobom. Kroz sva razdoblja mog života, tokom protekle četiri decenije, pratila me je Balaševićeva muzika. Na ovaj način se opraštam i zahvaljujem mu za sve – rekao je Dukić za Subotičke.rs.
Subotičani će se večeras u 18 časova okupiti u centru grada kako bi se oprostili od poznatog kantautora.