Reč je o tri emisije evroobveznica koje su prodate direktnom pogodbom, kupci nisu poznati
Na domaćem tržištu direktnom pogodbom prodate su tri emisije po kamatama od 2,4 procenta.
Država se pre dva dana, u utorak, na domaćem tržištu zadužila za 690 miliona evra. Reč je o tri emisije evroobveznica koje su prodate direktnom pogodbom. U slučaju prve hartije od vrednosti država je dobila 90 miliona evra, a kamata koju će morati da plati nakon četvorogodišnjeg dospeća iznosi 3,95 odsto plus šestomesečni euribor. U slučaju druge trogodišnje obveznice prikupila je 250 miliona evra po kamati koja iznosi 3,75 odsto plus šestomesečni euribor. Najviše novca prikupila je od obveznice koja dospeva za 53 nedelje, što znači da je reč o emisiji na godinu dana, i to je 350 miliona evra. Samo u ovom slučaju kamata je fiksna i iznosi 2,4 odsto.
Nikolić: To jeste neuporedivo nepovoljnije i skuplje nego što je bilo prošle i pretprošle godine, ali ušli smo u period skupljeg zaduživanja.
Ko je kupio državni dug nije navedeno, ali je nesumnjivo reč o bankama koje su uglavnom kupci državnih dužničkih papira, mada to mogu biti i osiguravajuće kuće, međunarodni investitori. Po tome što se u slučaju „papira” na tri i četiri godine radi o promenljivoj kamati, odnosno onoj koja je u vezi sa kretanjem euribora, jasno je da su investitori zaštićeni od obezvređivanja novca u situaciji kada se ubuduće očekuje dalji rast kamata.
Ovih dana euribor menja vrednost na dnevnom nivou i 22. avgusta iznosio je 0,908 odsto, a samo pet dana ranije 0,754 procenta. Prema sadašnjoj ceni novca znači da je kamata na četvorogodišnji dug gotovo pet odsto godišnje, a biće samo veća.
Ivan Nikolić, direktor za naučni istraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu smatra da smo se, prema aktuelnim cenama, na domaćem tržištu zadužili povoljnije, nego što bi to mogli na međunarodnom.
„To je, nažalost, cena koja je u ovom trenutku moguća. Jeftinije od toga ne može. To jeste neuporedivo nepovoljnije i skuplje nego što je bilo prošle i pretprošle godine, ali ušli smo u period skupljeg zaduživanja. To samo znači da država mora da bude mnogo obazrivija oko potrošnje koja bi bila rizičnija i oko prekomernog davanja koje bi napravilo veći deficit”, kaže Nikolić pojašnjavajući da sredstva nisu uzeta samo za tekući deficit, već i za refinansiranje obaveza koje dospevaju.
Prema njegovim rečima koliko god da je cena kapitala otišla naviše u odnosu na prošlu godinu na srednji rok to će biti još nepovoljnije. Znači u naredne dve, tri godine dok se svet ne izbori sa inflacijom kapital će biti skup. Monetarni uslovi će se, bez dileme, dalje zaoštravati. Već je to najavila američka centralna banka FED, to će pratiti i Evropska centralna banka. Samim tim će i državne hartije biti skuplje.
„Koliko god nam se cena prodatih obveznica činila nepovoljna ona će biti još skuplja. Potrebna je obazrivost kod svakog povećanja. Imamo inflaciju pa neki rashodi moraju da se uvećaju i to plate i penzije. Biće izazovno u svakom slučaju”, navodi Nikolić.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke piše da je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu nastavila da utiče na domaće tržište hartija od vrednosti (HoV). To je potvrđeno daljim rastom kamata na aukcijama dvogodišnjih HoV, koja je povećana u više navrata, čime je dostigla nivo od 3,6 odsto, što je više za 0,65 procenata u odnosu na aukciju ove ročnosti krajem prvog kvartala. Na aukciji dinarskih HoV ročnosti od deset godina, u odnosu na prethodnu aukciju ove ročnosti od 9. februara 2021, kamata je bila 6,7 odsto. U junu je direktnom pogodbom emitovana obveznica u evrima ročnosti od 53 nedelje, koja je prodata u nominalnoj vrednosti od 350 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,4 procenta.
U pomenutom izveštaju NBS-a procenjuje se i dalji rast euribora i to onog tromesečnog, a ne šestomesečnog koji se uzima u obzir za računicu kamate. Tromesečni euribor u naredne dve godine kretaće se u rasponu od 1,2 do 1,3 odsto. Interesantno je da tromesečni euribor sada iznosi 0,453 procenta što znači da je upola niži od šestomesečnog što pokazuje da u naredne dve godine on može ostati duplo veći, odnosno oko dva odsto.
Jovana Rabrenović
Politika, NSPM