Testovi koji se u privatnim laboratorijama rade za oko 1.900 dinara, ne mogu da otkriju neutrališuća antitela, smatra epidemiolog Zoran Radovanović
Aleksandar Gincburg, direktor Nacionalnog istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja”, rekao je juče da je ispitivanje koje je obavio taj institut pokazalo da je za potpunu zaštitu od delta soja virusa korona potrebno 300 neutralizujućih jedinica antitela. Gincburg je za list „Izvestija” istakao da je, ako osoba ima 500 jedinica antitela ili više, to idealno za zaštitu od kovida 19, prenosi agencija RIA Novosti. On je naveo da je ispitivanjem bilo obuhvaćeno 4.000 Moskovljana.
Antitela su ključni deo naše imunološke odbrane i sprečavaju virus da uđe u ćelije tela. Ona se lepe za površinu virusa korona kako bi zaustavila prodor u ćelije našeg tela i privukla ostatak imunološkog sistema.
Međutim, stručnjaci uprkos ovom ruskom istraživanju i dalje smatraju da građani ne treba samostalno da određuju nivo antitela i da se i dalje ne zna koji je to broj koji može osobu da zaštiti od zaražavanja.
Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za naš list da se takozvana neutrališuća antitela ne rade rutinski, već samo u nekim laboratorijama.
– To se ne odnosi na ona antitela koja se u privatnim laboratorijama rade za oko 1.900 dinara. Treba znati da ne postoji čarobna granica antitela za koju u ovom trenutku znamo da može da zaštiti. Što više antitela ima osoba – to je bolje. Neko može da oboli iako ima više od navedene granice antitela za koju se smatra da je sigurna, a nekoga može da zaštiti i manji nivo. Razlozi za to su upravo koliko neko ima tih neutrališućih antitela koja se ne rade svima, ali i koliko štiti ćelijski imunitet. Sve je to individualno. Na primer, poređenja radi, ako bi 100 ljudi skočilo sa drugog sprata, nekome ne bi bilo ništa, neko bi slomio nogu, a neko bi poginuo. Tako je i sa antitelima – ne može da se povuče crta koliko tačno će nas zaštititi. Što ih je više, manja je verovatnoća da će doći do bolesti – napominje dr Radovanović.
Kada je reč o antitelima koje ljudi na svoju ruku proveravaju u privatnim laboratorijama, dr Radovanović kaže da svaka ima svoje jedinice kako to meri. Tako je kod nekih prag jedan, kod nekih 20, a kod nekih 50.
– Studije su pokazale različite nivoe antitela kod različitih vakcina. Kineska vakcina je kao Avala, a „Fajzerova” kao Jastrebac. To znači da će ova druga da dostigne viši nivo antitela i da će duže da traje zaštita. Što se tiče objavljenih ruskih podataka, oni za svoju vakcinu moraju, osim antitela, da uzmu u obzir i efektivnost – da li u realnom životu ljudi obolevaju. To bi konkretno značilo da nije važno samo šta krv pokazuje već i da li će čovek da dobije koronu. Međutim, ima studija koje pokazuju da ruska vakcina štiti malo bolje od „Astra Zeneke”. One mogu da se porede jer su obe takozvane vektorske vakcine. Možda će treća doza cepiva proizvoditi dužu zaštitu od kovida 19, pa četvrtu nećemo da primimo u sličnom razmaku, već u mnogo dužem – dodaje dr Radovanović.
Kako ističe profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, ukupnih antitela ima mnogo više, ali stručnjake samo zanimaju ona antitela koja mogu da neutrališu infektivnost virusa, to jest da ne dozvole virusu da uspostavi infekciju.
– Još uvek nemamo podatak koji je to nivo antitela potreban za zaštitu. U zavisnosti od toga kolika je količina virusa, zavisi i kolika nam je količina antitela u krvi potrebna. I drugi proizvođači su dali svoje studije i može se reći da nas vakcine i dalje uspešno štite od srednje teške i teške kliničke slike bolesti – navodi dr Jovanović.
Ljudi su zabrinuti i da li s novim mutacijama virusa pada i zaštita antitela kod vakcinisanih osoba.
– Imamo jednu tabelu na kojoj se vidi pad neutrališućih antitela na preteće varijante virusa kod vakcinisanih „Fajzerovom” vakcinom (u cepivu je vuhanska varijanta). Tu se vidi pad neutrališućih antitela, ali to još nije zabrinjavajuće. Najveći pad je zabeležen za beta, to jest za južnoafričku i za mi varijantu virusa – dodaje dr Jovanović.
Podsećamo da je u intervjuu za „Politiku” dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za makrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao da merenje antigena nije celokupna procena imuniteta i da se u ovom trenutku sa sigurnošću ne zna koja antitela i u kojoj meri štite. Ne znamo ni koji nivo antitela je potreban za zaštitu. On smatra da je na delu prava „antitelomanija”, to jest da mnogi posle vakcinacije protiv korone idu u laboratorije da mere nivo antitela i da posle rezultate stavljaju na društvene mreže.
Prema njegovim rečima, ne zna se koliki nivo antitela treba da ima osoba kako bi se znalo da je zaštićena od korone. Pored toga, različite laboratorije koriste različite tehnike merenja, koje još nisu standardizovane i čiji rezultati ne mogu da se porede, to jest ne mogu da se porede babe i žabe, slikovito rečeno. Njegov stav je da ne znači da će neko ko u nalazima ima antitela 100 biti više zaštićen od onog ko ima 50.
Politika