Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, rođenje Isusa Hrista proslavljaju 7. januara. Najradosnijem prazniku prethodi božićni post koji traje od 28. novembra do 6. januara i predstavlja veliku pripremu za praznik Hristovog rođenja. Post podrazumeva molitvu i činjenje dobročinstva, a uzdržavanje od loših misli i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.
Inspirisan verom, tradicijom i kulturom, narod je vekovima stvarao različite običaje u čast praznika.
Rano ujutru, na dan Božića, domaćica peče pogaču, česnicu. U nju se stavlja novčić i ta pogača ima ulogu slavskog kolača na dan Božića. Novčić predstavlja dar koji je došao od mudraca Hristu u Vitlejemskoj pećini. Česnica se iznosi za Božićni ručak, a lomi se nakon molitve na onoliko delova koliko ima članova porodice. Onaj koga zapadne novčić prilikom lomljenja česnice, prema verovanju, tokom cele godine imaće sreće, zdravlja i novca.
Dok domaćica priprema bogatu trpezu, ostali ukućani odlaze u crkvu na jutrenje i svečanu Božićnu liturgiju gde se pričešćuju. Nakon dolaska iz crkve, ukućani jedni drugima čestitaju praznik božićnim pozdravom i čekaju položajnika. Položajnik predstavlja mudrace sa Istoka i on je poseban gost u svakom domu. Uglavnom je to dogovoreni gost koji predstavlja deo te porodice na Božićnom doručku, ali može biti i neki slučajni namernik. On stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja ukućane rečima “Hristos se rodi”, dok oni odgovaraju sa “Vaistinu se rodi”. Prva njegova dužnost jeste da poželi zdravlje, sreću i sve najbolje domu u koji je došao, a zatim odlazi do šporeta ili peći, džara vatru govoreći zdravicu: “Koliko varnica – toliko srećića, koliko varnica – toliko parica, koliko varnica – toliko u toru ovaca, koliko varnica – toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica – toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja!”. Domaćini daruju položajnika poklonom, u znak zahvalnosti za dobre vesti i zdravicu, jer je on neko ko donosi sreću za celu narednu godinu.
Do danas je ostalo verovanje da je na današnji dan dobro započeti neki posao, kako bi domaćinstvo i ukućani bili napredni tokom čitave godine. Posao se započinje simbolično, a neki običaji kažu da treba započeti onaj posao koji je bio naročito težak prethodne godine.
Kako je Božić najradosniji hrišćanski praznik, svaki član porodice trebalo bi da bude uključen u pripreme, te će tako svi osetiti radost kada sednu za trpezu. Postoji verovanje da se na prazničnoj trpezi ne sme naći pernata životinja, jer je ona simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.
Božić je porodični praznik, ali prvenstveno praznik dece, jer se na taj dan rodilo najsvetlije i najčistije dete. Svi ovi običaju ostavljaju uspomenu na bezbrižno detinjstvo svakog deteta, koje oni posle prenose na svoje potomke, pa se tako običaji prenose sa generacije na generaciju. Na ovaj način neguju se najlepše porodične vrednosti i čuva se toplina doma.
Neka nam reči patrijarha Pavla ostanu urezane duboko u srcu, trudeći se da na ovaj dan loše oprostimo i zaboravimo, da svima pomognemo i pružimo ruku i da uvek ljubimo bližnjeg svoga svim srcem i dušom.
“Danas otvorimo srca svoja, očistimo ih i pretvorimo ih u obitalište Božije. Neka srca naša danas postanu novi Vitlejem, nove jaslice u koje će se smestiti nesmestivi; oblagodaćeni organ u koji će se trajno smestiti u Vitlejemu rođena ljubav Božija. Danas i ovih radosnih prazničnih dana budimo domaćini Gospodu svome. Primimo Ga i pozdravimo u svojim domovima primajući one najmanje kao Njega samoga, ne gledajući ko je ko. U svojim hramovima proslavimo Ga na način koji Njemu priliči i pripada. Zadržimo Ga kao život našeg života, kao svetlost našeg bića. Rođenje Hristovo je, pre svega i iznad svega, čin Božije ljubavi koja se otkrila cela i potpuna u ovaploćenom i rođenom Hristu Isusu. Oko svojih episkopa, kao deca oko roditelja, okupite se i složite u dobru, vrlini i slavljenju Boga. Danas Bogomladenac Hristos sabira nas u naše svete hramove da se mirbožimo, složimo, obožimo i umnožimo, ako Bog da!”
Mir Božiji, Hristos se rodi!