Svetski dan svesti o šizofreniji obeležava se svakog 24. maja. To je dan posvećen podizanju svesti o mentalnoj bolesti koja pogađa preko 20 miliona ljudi širom sveta.
Šizofrenija je veoma stigmatizovana, jer se o njoj ne govori i najčešće se ne prikazuje adekvatno u medijima.
Šizofreniju i srodne poremećaje karakterišu psihotični simptomi kao što su sumanutosti i halucinacije. Ova bolest može biti naročito onesposobljavajuća za pacijenta zbog svog toka, koji je, iako promenljiv, često hroničan i često se ponavlja.
Kliničko ispoljavanje je raznoliko, ali se najčešće javlja u okviru akutnog i hroničnog sindroma. Simptomi kod shizofrenije mogu se podeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog toka bolesti
Istraživanje etiopatogeneze šizofrenije odnosi se na istraživanja organskog (biološkog), psihodinamskog i socijalnog momenta razboljevanja, ali se ne može sa sigurnošću reći šta je to što dovodi do razvoja shizofrenije. Njena etiopatologija je multifaktorijalna, a dominantni faktori su: genetički, faktori sredine, patofiziološki kao i poremećaji razvoja mozga.
Luis Vejn (1860 – 1939) bio je engleski umetnik najpoznatiji po svojim crtežima antropomorfizovanih mačaka. U kasnijem životu, Vejn je razvio shizofreniju, za koju su psihijatri spekulisali u to vreme da je izazvana toksoplazmozom, parazitskom infekcijomčiji je glavni rezervoar i prvi domaćin mačka. Prvi put je smešten u mentalnu bolnicu 1924. godine. Prebačen je u bolnicu Nepsberi u Sent Olbansu 1930. godine i tada je njegov umetnički stil dobio dramatičnu transformaciju. Njegovo mentalno stanje se pogoršavalo, ali je nastavio da slika mačke. Psihijatri ukazuju na apstraktne obrasce na njegovim slikama kao dokaz njegove šizofrenije.
Dugo se sugerisalo da postoji veza između mentalnih poremećaja i kreativnosti, koja uključuje divergentno razmišljanje. Na primer, postoje dokazi da šizofreničari i kreativni ljudi imaju manje dopaminskih receptora. To dovodi do toga da mozak filtrira manje informacija, što za kreativne ljude znači da ih dovodi do novih ideja i rešenja, dok kod shizofreničara to može dovesti do abnormalnih misaonih obrazaca. Veza između mentalnih bolesti i kreativnosti potvrđena je I u velikim populacionim studijama, koje pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi u kreativnoj profesiji biti lečeni od mentalne bolesti. Studija objavljena u British Journal of Psychiatry takođe je otkrila snažnu vezu između umetničke profesije i shizofrenije.
Ono što je interesantno u vezi sa Vejnovim apstraktnijim radom je to što sadrži veoma psihodelične, šarene, kaleidoskopske, zamršene i ponekad fraktalne obrasce. Ovo sugeriše da možda postoji sličan moždani proces koji leži u osnovi psihodeličnog iskustva kao što se nalazi u shizofreniji ili kreativnom razmišljanju. U stvari, mnogi akademici su proučavali potencijal psihotičnih lekova da poboljšaju kreativnost.
Ovu priču možemo smatrati izuzetno inspirativnom za lično usavršavanje. Umetnost takođe može biti svedočenje kreativnog impulsa ljudi, i iako bi slike engleskog slikara mogle neverovatno da variraju dok se ne pozivaju na logiku i pravila predstavljanja koja je samo on razumeo, ipak su dokaz postojanja umetničkog genija, koji je nastavio da ih stvara i u najtežim uslovima.
Izvor: Neuronauke