Pošto se Svetski dan ljudi sa Daunovim sindromom obeležava 21. marta, objašnjavamo šta je to zapravo, koji su neki od njegovih znakova i da li može da se leči.
Ovaj dan Ujedinjene nacije obeležavaju od 2012. godine. Pada na 21. dan trećeg meseca u godini „kako bi ukazao na jedinstvenost triplikacije (trizomija) 21. hromozoma koji izaziva Daunov sindrom”, objašnjavaju organizatori.
Šta je Daunov sindrom?
Daunov sindrom znači da je osoba rođena sa viškom hromozoma. Ovo genetsko stanje obično utiče na nečije sposobnosti učenja i fizička obeležja. To nije bolest, oboljenje ili stanje kojim neko može da se zarazi. Daunov sindrom se dešava prirodno i nema poznati uzrok.
Ljudi rođeni sa njim obično dobiju slučajno hromozom viška, zbog promene u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji pre rođenja. Zastupljen je u svim delovima planete i za posledicu često ima promenljive efekte na stilove učenja, fizičke karakteristike i zdravlje, kažu iz UN-a.
Na svakih 800 beba biće jedna sa ovim stanjem, prema organizatorima Svetskog dana ljudi sa Daunovim sindromom. Postoje tri tipa: trizomija 21 (koji je i najčešći tip – gde postoje tri kopije 21. hromozoma), translokacija i mozaicizam.
Sindrom je dobio ime po doktoru Džonu Lengdonu Daunu, koji je ga je prvi kategorisao.
Pet znakova Daunovog sindroma
U fizičke znake spadaju:
Spljošteno lice, naročito koren nosa;
Oči oblika badema iskošene nagore;
Kratak vrat;
Jedna linija na dlanu;
Niža visina kod dece i odraslih.
Da li Daunov sindrom može da se leči?
Ovaj sindrom ne može da se leči. Može da se ukaže pomoć na osnovu fizičkih i intelektualnih potreba, snage i ograničenja svake osobe.
Izvor: BBC