Spoljnotrgovinska razmena Srbije je prošle godine bila veća za 31 odsto u odnosu na 2021. godinu. Rast bruto društvenog proizvoda, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu je bio 0,4 odsto.
Ekonomisti navode da je neizvesno da li će te brojke biti moguće održati i u ovoj godini. Najnovija anketa Privredne komore Srbije pokazuje umereni optimizam privrednika, dok većina njih najavljuje nove investicije i tokom ove godine. Dobra vest za zaposlene je da poslodavci najavljuju da će održati postojeći broj zaposlenih, dok stručnjaci smatraju da je skor robne razmere sve lošiji, jer uvoz robe iz inostranstva u Srbiju raste mnogo brže od izvoza.
Sa druge strane, na Ekonomskom institutu veruju da brojke iz izveštaja Zavoda za statistiku ipak donose malo nade. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da, ako uzmemo u obzir da od aprila, maja vrednosno posmatrano imamo stabilizaciju uvoza, možemo sa blagim optimizmom gledati u ovu godinu.
Međutim, Nikolić ističe da je ove godine usporen rast spoljnotrgovinske razmene i da je uvoz i dalje veći od izvoza.
“Nažalost od kako je dinar ojačao 2017. godine kada je ojačao sa 124 na 117, mi smo tada praktično ušli u jedan nepovoljni trend. Brže nam raste uvoz od izvoza, što znači da raste naš deficit i on je sada došao do tog nivoa da se i MMF oglasio da je spreman da nam da podršku sa novim aranžmanom. Po pravilu će takvu vrstu ponude da da određenoj zemlji koja očigledno na nekom putu ranjivosti”, kaže Dejan Šoškić.
Ipak, sagovornici se slažu i da bi taj optimizam trebalo uzimati sa velikom rezervom, jer će ekonomska kretanja u 2023. umnogome zavisiti od situacije u svetu prouzrokovane ratom u Ukrajini.
Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.
Deficit je bio 11,4 milijarde evra, što je za 61,1 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti godinu dana ranije kada je iznosila 75,6 procenata.
Izraženo u dolarima spoljnotrgovinska razmena je bila 70,2 milijarde što je 17,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Izvezeno je robe u vrednosti od 29 milijardi dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno robe u vrednosti od 41,1 milijardu ili za 20,4 odsto više nego godinu dana ranije. Deficit je iznosio 12 milijardi dolara, što čini povećanje od 44,9 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a 58,7odsto ukupne razmene obavljeno je sa zemljama članicama Evropske unije.
Istraživanje PKS, rađeno je na uzorku od skoro 1.700 kompanija, a pokazalo je da većina ispitanika na početku 2023. godine očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje, dok 37 odsto očekuje smanjenje proizvodnje. Oko 57 procenata ispitanika planira nove investicije u 2023. gdoini. Kompanije koje su učestvovale u anktei zapošljavaju više od 265.000 radnika, a 17 odsto od ukupnog broja ispitanih ima strani osnivački kapital.
Bojan Stanić smatra da je optimistično i dobro što imamo pozitivnu situaciju na tržištu rada, s obzirom da više od 90 dosto anketiranih očekuje da im se očuva zaposlenost, odnosno da ostane na istom nivou ili da bude povećana, dok svega 7 odsto očekuje smanjenje zaposlenosti.
“To je značajno zbog naše celokupne situacije i održivosti pošto je taj negativan demografski trend naš najveći rizik. Svega petina, odnosno oko 22 odsto anketiranih vidi poslovnu klimu lošijom u odnosu na prethodni kvartalu, a oko 80 procenata je vidi na istom nivou ili kao bolju”, napominje Stanić.
Opširnije pročitajte na: Euronews