U maniru pristojnog i dobronamernog paparaca, sinoć smo na sceni “Jadran” pokušali da proniknemo u tajne pripreme vodvilja u doba epidemije. Prisustvovali smo generalnoj probi predstave “Mesec iznad Bafala” Kena Ludviga, u režiji Darijana Mihajlovića, koja će u Narodnom pozorištu premijerno biti izvedena u utorak.
Tekst i fotografije: Branislava Žujović
“Vodvilj kao forma je za neke pisce, kako je govorio Jovan Hristić, dramski pisac i čuveni teoretičar drame – za nekoga izazov, a za nekoga izgovor. On je, naime, to govorio za pisce u doba klasicizma i Korneja koji je stroga klasicistička pravila upravo koristio kao izazov da napiše svoja najbolja dela, dok su drugi pisci koristili pravila kao izgovor da su napisali dobre drame. To se apsolutno može primeniti i na vodvilj”, napisao je najavljujući premijeru “Meseca iznad Bafala” režiser ove predstave Darijan Mihajlović.
Evo šta o povratku vodvilja u subotički teatar, a time i smeha u doba epidemije, kažu njegovi protagonisti:
Foto: darijanmihajlovic.myportfolio.com
– Vodvilj je veoma zahtevan i za glumce i za režisera zbog brzine kojom se misli i govori dok se glumi. Promene koje glumci moraju vrlo brzo da izvedu, poput prelaska sa dijaloga ili monologa na pesmu ili igranje, veoma su zahtevne – kaže režiser Darijan Mihajlović.
– “Televizija nas ubija, otima nam posao”, kaže moj lik 1953. godine u Americi i to do danas stoji – kaže Ljubiša Ristović koji u “Mesecu iznad Bafala” tumači lik Džorža. – Tada je televizija bila u začetku u Americi, a potom je stigla i do nas. Danas je kovid 19 dodatni udarac na teatar i preti da istrebi publiku ili da pozorište pretvori u mesto za desetak do petnaest posetilaca. Glumac se nalazi u problemu od 1953. godine do danas. Lik koji tumačim zaljubljenik je u pozorište i ceni ga više nego televiziju. On kaže: “Šta je sa ljudima, zar više ne vole pozorište? Zar ne vide razliku?”. Glavni lik, koji ima svoju privatnu pozorišnu trupu, nalazi se u problemu, pa nevoljno mora da i sam radi na televiziji. Vreme nam uvek donosi promene.
– Moj lik, Hauard, jedan je nestalan momak, potpuno fasciniran porodicom svoje devojke. Kažem da je nestalan, jer će brzo promeniti svoje mišljenje. On dolazi u trupu svoje verenice, opčinjen glumačkom prošlošću njene porodice. Željan je dokazivanja, jer se i sam bavi javnim poslom, radi na televiziji i opčinjen je šou-biznisom. Za svega nekoliko sati, shvatiće da je sve to previše za njega – rekao nam je Srđan Sekulić.
– Glumim Etel, ona je glumica, majka tašta i baka. Pozorište je njen život i ona bi ga životom i branila. Stalo joj je da očuva pozoršnu trupu, zato u njoj radi sve poslove: šije kostime, prepravlja… Misli da njena ćerka zaslužuje i bolju karijeru i boljeg muža. Lik koji tumačim ne voli svog zeta i misli da je on netalentovana hodajuća šunka. Etel zbog svoje nagluvosti upada u niz komičnih situacija – kaže Vesna Kljajić Ristović.
Vladimir Grbić u “Mesecu iznad Bafala” igra Ričarda:
–Moj lik, Ričard, nalazi se u veoma specifičnim okolnostima. Predstava govori o zvezdama holivudske B produkcije kojima se ukazuje prilika da jednom rade sa Frankom Kaprom, što za njih predstavlja veliku stvar. Moj lik je iz drugog sveta, on je advokat velikih holivudskih zvezda, zaljubljen u glavnu junakinju. Nudi joj veliku karijeru, bogatstvo i putovanja. Kada vidi gde se trenutno nalazi u pozorištu u provinciji, ona pomisli da bi mogla da pođe sa njim. Tu izbija potreba glumca za pozorištem, jer bi pored njega ubrzo umrla od dosade. On je jedan pozer, bogataš koji pokušava glavnu glumicu da uvuče u svoj svet, ali ona pripada drugom svetu. Sama činjenica da glumačka trupa o kojoj govori predstava ima velika očekivanja, povlači paralelu sa našom sudbinom u fabrici “Mladost” jer smo i mi u neprekidnoj fazi čekanja.