Kada mu je sa četiri godine dijagnostikovana leukemija, činilo se da su Rolandu Nemetu odbrojani dani. Sve je počelo iznenada, do tad zdrav dečak postao je teško bolestan. Malaksalost, bledilo, modrice ukazivali su na tešku bolest. Porodica je bila u šoku, usledili su meseci teških terapija i borbe po bolnicama, dok jedan lekar nije preporučio zamrznuti zeleni sok od spelte. Tad se sok mogao naći samo u Budimpešti, a kad je u pitanju zdravlje deteta, porodica onda ne pita za cenu.
Konstantna upotreba ovog magičnog, biljnog soka dovela je do toga da se Roland izleči. Za neko vreme, leukemija se povukla, ali je usledio novi udarac. Smrt oca, potom rak testisa. Rolandova bitka se nastavila, a još nije napunio ni desetu godinu.
Upornost njegovog dede Maćaša da spasi unuku život dovela je do toga da je zeleni sok od spelte, mirođije i ječma u ovoj porodici počeo da teče u potocima.
Roland nadgleda svaki deo proizvodnje, koji je u principu jednostavan. Koriste se organski sastojci, iz semena nikne mlada biljka, koja se cedi u sok, pakuje i naglo smrzava kako bi sačuvala sve nutritiente koji pomažu u borbi sa najtežim bolestima.
Nije tako puno prošlo od momenta kad su se naši preci lečili biljkama. Lek za kašalj, groznicu, ublažavanje bola i upale tražili smo u prirodi i ona je iz svoje bogate biljne „apoteke“ davala najraznovrsniju terapiju.
Zeleni sokovi nisu ništa doli promišljenog pakovanja prirode u male doze koji pomažu pri sada već, epidemijskoj pojavi dijabetesa.
Nađite svoju zelenu dozu zravlja. Ne mora to biti ovaj specifični sok od mladih travčica ječma, spelte ili mirođije. Ovo je samo najbolje što nam priroda može dati. Samo ako se prema njoj ophodmo na način koji zaslužuje.