Na osnovu do sada prikupljenih podataka iz Istraživanja o građanima Srbije koji žive u inostranstvu, najveći procenat, njih — 30 odsto, nalazi se u Nemačkoj.
Kako piše Danas, na drugom mestu je Austrija, a potom slede Švedska, Švajcarska, Norveška i Amerika.
“Primećuje se jedno kretanje ka severu Evrope, što je i posledica imigracionih politika, na primer Norveške, koja privlači obrazovanu radnu snagu”, kaže za Danas Snežana Lakčević, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku i načelnica Odeljenja za popis.
Ovo je donekle drugačija slika u odnosu na podatke iz 2011. godine, kada je pokazano da je najviše srpskih državljana u Austriji, potom Nemačkoj, odnosno Švajcarskoj, Francuskoj, Švedskoj.
Odlaze mlađi ljudi
Istraživanje o građanima Srbije koji žive u inostranstvu je prvo istraživanje pod ovim nazivom koje RZS vodi paralelno sa popisom. Ono se sprovodi tako što naši državljani popunjavaju upitnik koji je dostupan na sajtu RZS-a.
Snežana Lakčević objašnjava da su ovim upitnikom obuhvaćena pitanja o godini i mestu rođenja, državi u kojoj trenutno borave, obrazovnom i ekonomskom profilu, kao i pitanje da li planiraju da se vrate u Srbiju.
“Tokom priprema ovog popisa imali smo veliko interesovanje naših građana širom sveta da budu popisani. Mada su oni već popisani u zemljama u kojima žive duže od godinu dana, mi smo ipak odlučili da napravimo ovo istraživanje. Dobićemo dragocene podatke da vidimo u koje države naši ljudi odlaze, te da u analitičkom smislu dopunimo set podataka koji već dobijamo iz samog popisa”, navodi Lakčević.
Ona kaže i da je još uvek rano da se govori o obuhvatu koji je postignut ovim istraživanjem, ali dodaje da će dobijeni rezultati biti dragoceni.
Podaci o građanima koji žive u inostranstvu duže od godinu dana dobijaju se, inače, i kroz sam popis koji se trenutno sprovodi u zemlji, i to tako što članovi domaćinstva daju podatke o odustnim članovima koji su van zemlje.
“Preko izjava članova domaćinstva 2011. godine popisali smo oko 350.000 naših građana u inostranstvu. Njihova prosečna starost bila je 34 godine, što je bilo značajno niže od tadašnje prosečne starosti stanovništva u zemlji koja je bila viša od 42 godine. Takođe, tada smo ustanovili i da je u periodu od 2002. do 2011. godine u inostranstvo otišlo oko 150.000 građana. Njihova prosečna starost bila je još niža, 28 godina, i svaki peti je bio sa visokom stručnom spremom. U isto vreme među građanima koji su živeli u Srbiji 2011. godine 16 odsto je bilo sa diplomom visoke škole, fakulteta, itd”, kaže Lakčević.
Nikakve obaveze ne proizilaze iz popisa
Pojedini demografi u prethodnom periodu procenjivali su da je oko 200.000 građana Srbije napustilo zemlju na duže od godinu dana u periodu od 2011. do sada.
Upitana o ovim procenama, Lakčević kaže da bi sačekala rezultate popisa i istraživanja, jer se malo zna o migratornim kretanjima tokom poslednje dve pandemijske godine.
Ona objašnjava i da su sve do 2011. godine podaci o građanima Srbije takođe prikupljani van popisa, i to tako što su iseljenici popunjavali formulare koji su bili distribuirani preko ambasada, crkve, udruženja u inostranstvu.
Prvi put kada je to učinjeno 1971. godine – dobijen je podatak da je 210.000 naših građana na privremenom radu u inostranstvu.
“Međutim, troškovi su bili visoki a obuhvat je uvek upitan. Istovremeno, pred popis 2011. promenjena je definicija ukupnog stanovništva, tako da međunarodne preporuke sada navode da se stanovištvom jedne zemlje smatra ono stanovništvo koje na toj teritoriji živi u kontinuitetu najmanje godinu dana ili više, odnosno kraće od godinu dana ali sa namerom da ostane godinu dana ili duže”, objašnjava sagovornica Danasa.
Foto: Pixabay