Od kad se uspravio na dve noge, čovek ima potrebu da beleži svoja opažanja oko sebe, bilo to na svesnom ili nesvesnom nivou.
Ostavljajući svoj trag po pećinama, u vidu crteža, i evoluirajući u svesnije biće, beleži život oko sebe i svoje impresije i tako neizbrisivo nama, prenosi svoje stvaralačko delo. Možda se u vreme nastanka tog umetničkog dela, to nije moglo nazvati umetnošću, patina i prolazak vremena, kao i trajanje i postojanje dela iz prošlih vremena, nama su ostavljena u amanet, kao svedoci prolaska vremena, tadašnjeg života, i samog umetnikovog doživljaja njegove stvarnosti.
Da li smo mi, konzumenti sadašnjeg života, globalnog i sopstvenog, u bilo kom segmentu, dužni da umetnička dela, bilo javna ili u privatnoj svojini, očuvamo, koliko je to moguće, zauvek, ili smo zarad viših ciljeva, opšteg dobra – sebi dali za pravo da uništimo nešto od neprocenjive važnosti za ceo ljudski rod?
Ova i mnoga druga pitanja, postavila je, na inspirativnom i poučnom predavanju, Nela Tonković, istoričarka umetnosti u Savremenoj galeriji Subotica.
Od rušenja statua Bude, do napada na sliku Da Vinčijeve Mona lize, Van Gogovih Suncokreta, ili bilo kog dela koje za čovečanstvo ima neprocenjiv značaj, ljudi možda sebi daju previše za pravo. Da li globalna dešavanja na svetu, klimatske promene ili bilo koja društvena delatnost na koju aktivisti raznih organizacija pokušavaju da skrenu pažnju, opravdava skrnavljenje, polivanje, cepanje ili bilo kakvo devastiranje, bilo kod umetničkog dela?
Istoričarka Nela Tonković unela je u svoj pristup temi svu strast, elokvenciju i sopstveno mišljenje, osvrnuvši se na uništavanje umetnosti radi umetnosti, kao što je bio slučaj u nekim epohama, kod futurista, dadaista ili čak i Pikasa koji je svoje slike, prepravljao i uništavao, u zavisnosti od inspiracije i trenutnog stanja svesti.
Umetnost je krhka, umetnost je nečije viđenje lepote, sveta, uopšteno života, ostavljena za buduće generacije. Osim ako se ne uništava umetnost radi umetnosti, dužni smo da sačuvamo svako delo koje je otrgnuto od zaborava i vremena.