Doktor Čedomir Đuketić je ime koje je Subotičanima, a naročito Bajmočanima poznato. Na ovim prostorima u reč doktora Čede se verovalo pogotovo kad je u pitanju bio posao koji je radio sa mnogo ljubavi – lečio. Ali doktorova strast se ogledala i u sportskom smislu.
Organizovao je međunarodne turnire u šahu u Bajmoku, koje je zahvaljujući njemu, u vreme turnira, postajao šahovski centar sveta. Tu su se sredinom osamdesetih godina nadmetali šahisti iz Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Danske, Norveške, Švedske, Poljske, Čehoslovačke, Rusije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke. Mnogi od njih su bili državni prvaci i olimpijski igrači pa ne treba da čudi što je na ovim prostorima šah bio jedan od najpopularnijih sportova koji je preko 64 šahovska polja spajao ljude različitih obrazovanja i interesovanja.
Zahvaljujući njegovom sinu, takođe poznatom i poštovanom doktoru Nenadu Đuketiću, a u čast svima koji su šahom obogatili svoje i druge živote, i svome ocu koji je svojim zalaganjem i znanjem tu drevnu igru postavio kao tačku okupljanja – u bajmočkoj sportskoj hali organizovan je 2. Memorijalni turnir dr Čedomir Đuketić.
Najveća srpska šahovska imena bili su učesnici turnira, a iznenađenja nije bilo. Prvo mesto zauzeo je Ivan Ivanišević, velemajstor, slede Nikola Sedlak, Aleksandar Inđić, Miloš Perunović, Dragiša Blagojević, Branko Damljanović, Milan Zajić – velemajstori poimence.
Od 125 takmičara koliko se prijavilo za turnir, petnaestoro je bilo Bajmočana. Boje Bajmoka branio je i Miroslav Petrekanović, a kada u svojoj šahovskoj biografiji napišete da ste se takmičili sa vele, internacionalnim i FIDE majstorima, onda je jasno kolika je to čast.
Šuškalo se salom kako je Branka Damljanovića, velemajstora u drugom kolu skoro pobedio desetogodišnjak. Da se razumemo, nije Damljanvić bio loš, nego je Miloš bio odličan.